Poglavlje 36

Velika vera vojnog zapovednika

KAD je Isus održao svoju Propoved na gori, on je tada već bio negde na polovini puta u svojoj javnoj službi. To znači da mu je ostalo još oko godinu dana i devet meseci da potpuno izvrši delo na Zemlji.

Isus sada ulazi u Kafarnaum, koji je neka vrsta baze za njegove aktivnosti. Tu mu prilaze jevrejske starešine s jednim zahtevom. Poslao ih je zapovednik rimske vojske, paganin, čovek koji ne pripada jevrejskom narodu.

Voljeni sluga tog vojnog zapovednika je na samrti zbog ozbiljne bolesti, i on želi da Isus izleči njegovog slugu. Jevreji usrdno mole u korist zapovednika: „Dostojan je da to za njega učiniš jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.“

Isus bez oklevanja odlazi s tim ljudima. Međutim, kad su se približili, vojni zapovednik šalje svoje prijatelje s porukom: „Gospode, ne trudi se, jer nisam prikladan da budeš pod mojim krovom. Iz tog razloga nisam sebe smatrao dostojnim da dođem k tebi.“

Kakve ponizne reči zapovednika koji je navikao da naređuje drugima! Ali, on verovatno ima obzira prema Isusu, jer zna da običaj zabranjuje Jevreju da održava društvene veze s ne-Jevrejima. Čak je i Petar rekao: „Vi dobro znate koliko je nezakonito za Jevreja da se priključi ili pristupi čoveku drugog naroda.“

Ne želeći verovatno da Isus snosi posledice povrede tog običaja, zapovednik šalje svoje prijatelje da ga zamole: „Reci reč i neka sluga moj ozdravi! Jer i ja koji sam podređen vlasti i imam vojnike pod sobom, i kažem ovome: ’Idi!‘ i on ide, a drugome: ’Dođi!‘ i on dođe; a i svome robu: ’Učini ovo!‘ i on učini.“

Kad to čuje, Isus se divi. „Zaista vam kažem“, kaže on, „ni u koga u Izraelu nisam pronašao tako veliku veru.“ Izlečivši zapovednikovog slugu, Isus koristi priliku da ukaže kako će ne-Jevreji koji veruju primiti blagoslove koje su odbacili neverni Jevreji.

„Ali vam kažem da će doći mnogi“, kaže Isus, „iz istočnih i iz zapadnih krajeva i prignuće se k stolu s Avrahamom i Isakom i Jakovom u kraljevstvu nebeskom; dok će sinovi kraljevstva biti bačeni van u tamu. Tamo će biti njihov plač i škrgut zuba.“

„Sinovi kraljevstva... bačeni van u tamu“ su prirodni Jevreji koji ne prihvataju mogućnost koja je prvo njima ponuđena da budu vladari s Hristom. Avraham, Isak i Jakov predstavljaju pripremu Božjeg Kraljevstva. Na taj način Isus pokazuje kako će pagani biti dobrodošli da se, takoreći, prignu k nebeskom stolu „u Kraljevstvu nebeskom“. Luka 7:1-10; Matej 8:5-13; Dela 10:28.

▪ Zašto Jevreji dolaze s molbom u korist paganskog vojnog zapovednika?

▪ Šta bi moglo da objasni zašto zapovednik nije pozvao Isusa u svoju kuću?

▪ Šta Isus misli sa svojim zaključnim primedbama?