Greh

Definicija: Prema hebrejskom i grčkom tekstu Biblije, ta reč doslovno znači promašaj. Sam Bog je postavio cilj koji  njegova inteligentna stvorenja treba da postignu. Ne postići taj cilj je greh, a greh je takođe nepravednost, to jest bezakonje (Rimlj. 3:23; 1. Jov. 5:17; 3:4). Greh je sve što nije u skladu sa onim što je sveto, to jest s Božjom ličnošću, njegovim merilima, načinom postupanja i njegovom voljom. To može biti neispravno ponašanje, propust da se uradi ono što bi trebalo uraditi, nepristojan govor, nečiste misli, ili sebične želje i motivi. Biblija pravi razliku između nasleđenog greha i namernog greha, između greha zbog kog se osoba kaje i stalnog ponavljanja greha.

Kako je Adam mogao da sagreši kada je bio savršen?

Što se tiče toga da je Adam bio savršen, pročitaj Postanak 1:27, 31 i Ponovljene zakone 32:4. Šta je Jehova Bog mislio kada je rekao da su njegova zemaljska stvorenja, uključujući čoveka i ženu, stvorena „veoma dobro“? Kada Bog čija su dela savršena kaže da je ono što je stvorio „veoma dobro“, to onda sigurno mora odgovarati njegovim savršenim merilima.

Da li je to što su Adam i Eva bili savršeni značilo da nisu mogli učiniti ništa loše? Od robota se očekuje da učini upravo ono za šta je programiran. Ali savršen robot ne bi bio savršen čovek. Suštinske osobine nisu iste. Adam i Eva su bili ljudi, a ne roboti. Bog je ljudima dao sposobnost da biraju između ispravnog i pogrešnog, između poslušnosti i neposlušnosti i da donose odluke koje se tiču morala. Pošto su ljudi tako stvoreni, ukoliko ne bi mogli da donose takve odluke (što ne znači da ne bi mogli doneti neku nemudru odluku) onda bi to značilo da su nesavršeni. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 30:19, 20; Isusom Navinom 24:15.)

Da li su sve odluke Adama i Eve morale biti ispravne da bi se mogli smatrati savršenim stvorenjima? To bi bilo isto kao kada bismo rekli da nisu imali nikakvu mogućnost izbora. Ali Bog ih nije stvorio tako da automatski budu poslušni. Bog im je dao sposobnost da sami odlučuju, tako da su mogli biti poslušni zato što su ga voleli. Međutim, ako bi dozvolili da im se u srcu razvije sebičnost onda bi bili neposlušni. Šta ti više znači — kada neko učini nešto za tebe zato  što je prisiljen da to učini ili zato što to želi? (Uporedi s Ponovljenim zakonima 11:1; 1. Jovanovom 5:3).

Kako su savršeni ljudi mogli postati sebični, što ih je dovelo do greha? Iako su bili stvoreni kao savršeni ljudi, njihovo fizičko telo ne bi i dalje savršeno funkcionisalo ako ne bi dobijalo odgovarajuću hranu. Isto tako, ako bi svoj um hranili neispravnim mislima, u moralnom smislu bi se iskvarili i ne bi više bili sveti. U Jakovu 1:14, 15 nalazimo sledeće objašnjenje: „Svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami. Zatim želja, kada je začeta, rađa greh.“ Neispravne želje kod Eve počele su da se razvijaju kada je sa interesovanjem slušala Satanu koji je govorio preko zmije. Adam je poslušao svoju ženu i takođe jeo zabranjeni plod. Umesto da su odbacili neispravne misli, oboje su pothranjivali sebične želje. To je dovelo do greha (Post. 3:1-6).

Da li je Adamov greh bio deo „Božjeg plana“?

Vidi stranu 29, pod naslovom „Adam i Eva“, kao i strane 385, 386, pod naslovom „Sudbina“.

Da li i danas postoji „greh“?

Primer: Da li bi bolestan čovek dokazao da nema povišenu temperaturu ukoliko bi razbio termometar? Ako bi lopov rekao da ne veruje u ono što piše u zakonu, da li bi ga to oslobodilo krivice? Slično tome, činjenica da mnogi ljudi smatraju da nije neophodno živeti prema biblijskim merilima ne znači da greh ne postoji. (Vidi 1. Jovanovu 1:8.)

Neki ljudi mogu odlučiti da rade ono što Božja Reč zabranjuje. Ali to ne znači da Biblija nije u pravu. U Galatima 6:7, 8 stoji sledeće upozorenje: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti. Ko seje u svoje telo, od tela će požnjeti propast.“ Velika rasprostranjenost veneričnih bolesti, raspad porodice i drugo, dokazuju istinitost onoga što kaže Biblija. Pošto je Bog stvorio čoveka, on zna šta vodi do trajne sreće i to nam je rekao preko Biblije. Zar onda nije razumno da ga poslušamo? (Dokazi da Bog postoji nalaze se pod naslovom „Bog“.)

 Zar nije mnogo toga što se smatra grehom jednostavno deo ljudske prirode?

Da li je neispravno imati polne odnose? Da li je greh Adama i Eve bio u tome što su imali polne odnose? Biblija to ne kaže. U Postanku 1:28 piše da je Bog rekao Adamu i Evi da se ’rađaju, množe i da napune zemlju‘. Zar to ne znači da su morali imati polne odnose? Psalam 127:3 kaže da su ’deca nasledstvo od Jehove‘ i „nagrada“. Treba zapaziti da je najpre Eva jela zabranjeni plod i da je to uradila kada je bila sama, a tek kasnije je taj plod dala Adamu (Post. 3:6). Očigledno se radilo o pravom drvetu na kome je bio zabranjeni plod. Biblija ne zabranjuje normalne polne odnose između muža i žene, već zabranjuje blud, preljubu, homoseksualnost i polno opštenje sa životinjama. Loše posledice koje sa sobom donose takvi postupci dokazuju da takva zabrana potiče od nekoga ko se istinski brine za nas i ko dobro zna kako smo stvoreni.

Post. 1:27: „Bog [je] stvorio čoveka [Adama] po svojoj slici, stvorio ga je po Božjoj slici.“ (Zato je bilo sasvim normalno da Adam odražava Božje svete osobine i da s poštovanjem prihvati Božje vođstvo. Pošto to nije učinio, nije postigao cilj, to jest sagrešio je. Vidi Rimljanima 3:23, kao i 1. Petrovu 1:14-16.)

Ef. 2:1-3: „Bog vas je [hrišćane] oživeo iako ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i greha, u kojima ste nekada živeli kako živi ovaj svet, po volji vladara koji vlada vazduhom, duhom koji sada deluje u sinovima neposlušnosti. I među njima smo svi mi nekada živeli po željama svog tela, ugađajući prohtevima tela i uma, i po svojoj prirodi bili smo deca koja zaslužuju Božji gnev, kao i ostali.“ (Kao potomci grešnog Adama, rođeni smo u grehu. Naše srce od rođenja naginje ka zlu. Kad ne bismo obuzdavali takve sklonosti, s vremenom bismo se navikli na takav život. Čak bi nam to izgledalo „normalno“ zato što ljudi oko nas postupaju slično. Ali Biblija nam kaže šta Bog smatra ispravnim, a šta neispravnim, s obzirom na to kako je stvorio čoveka i kakva je njegova namera s ljudima. Ako iz ljubavi slušamo našeg Stvoritelja i postupamo onako kako on kaže, naš život će dobiti smisao kao nikada ranije i  imaćemo večnu budućnost. Naš Stvoritelj nas srdačno poziva da ispitamo koliko je to dobro [Ps. 34:8].)

Kako se greh odražava na nečiji odnos s Bogom?

1. Jov. 3:4, 8: „Ko god čini greh, čini i bezakonje, zato je greh bezakonje. Ko čini greh, potiče od Đavola.“ (Kakve snažne reči! Oni koji namerno čine greh, i to im prelazi u naviku, u Božjim očima su poput zločinaca. Izabrali su put kojim je prvi krenuo Satana.)

Rimlj. 5:8, 10: „Dok smo još bili grešnici, [Hrist je] umro za nas... Dok smo još bili neprijatelji, bili [smo] pomireni s Bogom smrću njegovog Sina.“ (Zapazi da se o grešnicima govori kao o Božjim neprijateljima. Koliko je onda mudro da prihvatimo sve ono što je Bog preduzeo da bismo se pomirili s njim!)

1. Tim. 1:13: „Iako sam [kaže apostol Pavle] ranije bio hulnik, progonitelj i drznik... ukazano mi je milosrđe.“ (Ali kada mu je Gospod pokazao pravi put, nije oklevao da pođe njime.)

2. Kor. 6:1, 2: „Kao njegovi saradnici ponovo vas molimo da ne propustite da ispunite svrhu Božje nezaslužene dobrote koju ste primili. Jer on kaže: ’U vreme svoje milosti uslišio sam te, u dan spasenja pomogao sam ti.‘ Evo, sada je vreme milosti! Evo, sada je dan spasenja!‘ (Sada je vreme kada imamo priliku da budemo spaseni. Bog neće do u nedogled pokazivati nezasluženu dobrotu grešnim ljudima. Zato treba da pazimo da je ne zloupotrebimo.)

Kako se možemo osloboditi greha?

Vidi naslov „Otkupnina“.