Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Krštenje

Krštenje

Krštenje

Definicija: Reč „krštenje“ potiče od grčke reči baptizma, što znači „uroniti, zaroniti“ (A Greek-English Lexicon, Lidel i Skot). Hrišćanskim krštenjem u vodi osoba javno pokazuje da je izvršila potpuno i bezuslovno predanje Jehovi Bogu preko Isusa Hrista, kako bi vršila njegovu volju. Biblija između ostalog govori i o Jovanovom krštenju, o krštenju svetim duhom i o krštenju vatrom.

Da li osobe koje zaista veruju Božjoj Reči oklevaju da se krste?

Mat. 28:19, 20: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio.“

Dela 2:41: „Tako su se krstili oni koji su svim srcem prihvatili ono što je govorio.“

Dela 8:12: „Kad su poverovali Filipu, koji je objavljivao dobru vest o Božjem kraljevstvu i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene.“

Dela 8:36-38: „Dok su išli putem, došli su do neke vode, a [etiopski] dvoranin reče: ’Evo vode! Šta me sprečava da se krstim?‘ Tada je zapovedio da kola stanu... i Filip ga je krstio.“

Da li se hrišćansko krštenje obavlja prskanjem vodom ili potpunim podranjanjem pod vodu?

Mar. 1:9, 10: „Jovan je krstio [Isusa] u Jordanu. I odmah, dok je izlazio iz vode, video je kako se razdvajaju nebesa.“

Dela 8:38: „Obojica [su] sišli u vodu, i Filip i dvoranin, i Filip ga je krstio.“

Da li su hrišćani u prvom veku krštavali decu?

Mat. 28:19: „Idite i stvarajte učenike... krsteći ih.“

Dela 8:12: „Kad su poverovali Filipu... krštavali su se i muškarci i žene.“

Međutim, kasnije je Origen (185-254. n. e.) napisao: „Običaj crkve je da se obavlja krštenje čak i male dece“ (Selections From the Commentaries and Homilies of Origen, Madras, 1929, strana 211). Taj običaj je potvrđen na Trećem kartaginskom saboru (253. n. e.).

Istoričar religije August Neander napisao je sledeće: „Vera i krštenje su oduvek bili povezani, i zato postoji velika verovatnoća... da običaj krštavanja dece nije bio poznat u tom periodu [u prvom veku]... Činjenica da je taj običaj postao poznat kao apostolska tradicija tek u trećem veku, pre je dokaz protiv njegovog apostolskog porekla nego dokaz koji govori u prilog takvom poreklu“ (History of the Planting and Training of the Christian Church by the Apostles, Njujork, 1864, strana 162).

Da li hrišćanskim krštenjem u vodi gresi bivaju oprošteni?

1. Jov. 1:7: „Ako živimo u svetlosti kao što je i on u svetlosti... krv Isusa, njegovog Sina, čisti nas od svakog greha.“ (Dakle, od greha nas čisti Isusova krv, a ne voda u kojoj se krštavamo.)

Mat. 3:11: „Ja [Jovan Krstitelj] vas krstim vodom zbog vašeg pokajanja, ali onaj koji za mnom dolazi [Isus Hrist] jači je od mene. Ja nisam dostojan da mu izujem sandale.“ (Matej 3:5, 6, kao i Dela apostolska 13:24 pokazuju da se ono što je Jovan radio ticalo samo Izraelaca, a ne ljudi iz svih naroda. Zašto? Zato što se radilo o gresima koje su Izraelci počinili protiv saveza Zakona i zato što je trebalo da se pripreme za Hristov dolazak.)

Dela 2:38: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih greha.“ (Da li im je krštenje samo po sebi donelo oproštenje greha? Razmisli o sledećem: To je bilo rečeno Izraelcima koji su snosili odgovornost za Hristovu smrt. [Vidi 22. i 23. stih.] Njihovo krštenje bilo bi dokaz nečega. Čega? Bilo bi dokaz toga da sada iskazuju veru u Isusa kao Mesiju, Hrista. Tek tada bi im bili oprošteni gresi [Dela 4:12; 5:30, 31].)

Dela 22:16: „Ustani, krsti se, i operi svoje grehe prizivajući njegovo ime.“ (Vidi i Dela apostolska 10:43.)

Ko je kršten svetim duhom?

1. Kor. 1:2; 12:13, 27: „Vama koji ste posvećeni u jedinstvu s Hristom Isusom, pozvani da budete sveti... Zaista, jednim duhom svi smo kršteni da budemo jedno telo — bili Judejci ili Grci, bili robovi ili slobodni — i svi smo jednim duhom napojeni. Vi ste Hristovo telo.“ (Kao što pokazuju stihovi iz Danila 7:13, 14, 27, ti „sveti“ su suvladari u Kraljevstvu Sina čovečjeg, Isusa Hrista.)

Jov. 3:5: „Ako se neko ne rodi od vode i duha, ne može ući u Božje kraljevstvo.“ (Neko se ’rodi duhom‘ onda kada je kršten tim duhom. Luka 12:32 pokazuje da samo „malo stado“ ima tu mogućnost. Vidi i Otkrivenje 14:1-3.)

Da li svi koji su kršteni svetim duhom govore jezicima ili imaju dar lečenja?

1. Kor. 12:13, 29, 30: „Zaista, jednim duhom svi smo kršteni da budemo jedno telo... Zar su svi apostoli?... Zar svi čine moćna dela? Zar svi imaju dar lečenja? Zar svi govore drugim jezicima?“

Vidi i „Lečenje“ i „Govorenje jezicima“.

’Krštenje radi mrtvih‘ — šta to znači?

1. Kor. 15:29Ba: „Šta bi inače činili oni koji se krste radi mrtvih? Ako mrtvi nikako ne uskrsavaju, što se krštavaju radi njih?“

Na grčkom jeziku predlog hiper, koji je ovde preveden „radi“, takođe može da znači „preko, u korist, umesto, za“ itd. (A Greek-English Lexicon, Lidel i Skot). Šta to znači u ovom stihu? Da li je Pavle predlagao da se žive osobe krste u korist onih koji su umrli, a nisu bili kršteni?

Svi drugi stihovi koji direktno spominju smrt u povezanosti s krštenjem ukazuju jedino na krštenje koje osoba preduzima za sebe, a ne na krštenje u korist druge osobe koja je već umrla

Rimlj. 6:3: „Zar ne znate da smo svi mi koji smo kršteni u Hrista Isusa kršteni u njegovu smrt?“ (Vidi i Marka 10:38, 39.)

Kol. 2:12: „Jer ste [živi članovi skupštine u Kolosima] s njim sahranjeni u njegovom krštenju, a u jedinstvu s njim ste i uskrsnuti zbog svoje vere u delotvornu silu Boga, koji ga je uskrsnuo iz mrtvih.“

Ovaj stih je u „Prevodu Novi svet“ gramatički ispravan i u skladu je s drugim biblijskim stihovima

1. Kor. 15:29: „A ako nije tako, čemu se onda mogu nadati oni koji se krštavaju da budu mrtvi? Ako mrtvi zaista ne uskrsavaju, zašto se onda krštavaju da budu mrtvi?“ (Dakle, oni su kršteni, to jest podronjeni, čime su započeli život koji će se završiti njihovom smrću koja će biti slična Hristovoj u tom smislu što će poput njega do same smrti ostati besprekorni, a zatim će biti uskrsnuti u duhovni život kao što je i on bio uskrsnut.)

Do čega dovodi krštenje vatrom?

Luka 3:16, 17: „On [Isus Hrist] će vas krstiti... vatrom. U ruci ima vejaču da očisti svoje gumno... a plevu će spaliti vatrom koja se ne može ugasiti.“ (To će biti večno uništenje.)

Mat. 13:49, 50: „Tako će biti na svršetku ovog poretka: Izaći će anđeli i odvojiće zle od pravednih i baciće ih u užarenu peć.“

Luka 17:29, 30: „Onog dana kad je Lot izašao iz Sodoma, s neba su zapljuštali vatra i sumpor i sve ih uništili. Isto će tako biti i onog dana kad se pojavi Sin čovečji.“

To nije isto što i krštenje svetim duhom, koje je bilo za učenike

Dela 1:5: „Jovan je krstio vodom, a vi [Isusovi verni apostoli] ćete nedugo nakon ovih dana biti kršteni svetim duhom.“

Dela 2:2-4: „Odjednom je nastala huka s neba kao kod naleta jakog vetra, i ispunila je celu kuću u kojoj su sedeli. Tada su ugledali nešto poput plamenih jezika, koji su se razdelili, i po jedan je sišao na svakog od njih [ali ih nije obavio niti su uronili u njega]. Svi su se ispunili svetim duhom i počeli da govore raznim jezicima, kako im je duh davao da govore.“