1, 2. (a) Šta je u prvom veku doprinelo širenju dobre vesti po Rimskom carstvu? (b) Šta je u naše vreme dokaz da imamo Jehovinu podršku? (Videti i okvir „ Dobra vest na više od 670 jezika“.)

 LJUDI koji su sa svih strana pristigli u Jerusalim bili su zbunjeni. Nisu mogli da poveruju svojim ušima — čuli su kako Galilejci tečno govore stranim jezicima, a poruka koju su prenosili bila je lepša od svega što su ikad čuli. Bila je Pedesetnica 33. n. e. i učenici su upravo čudom dobili dar da govore raznim jezicima, što je bio dokaz da imaju Božju podršku. (Pročitati Dela apostolska 2:1-8, 12, 15-17.) Tog dana su propovedali dobru vest ljudima iz različitih naroda, nakon čega se ona proširila po celom Rimskom carstvu (Kol. 1:23).

² Danas Božje sluge ne mogu čudom progovoriti strane jezike. Bez obzira na to, oni prevode biblijsku literaturu na preko 670 jezika i tako s dobrom vešću stižu do neuporedivo više ljudi nego što je to bio slučaj u prvom veku (Dela 2:9-11). Božji narod izdaje publikacije u tolikom obimu i na tako velikom broju jezika da je poruka o Kraljevstvu doprla do svakog kutka planete. a To je takođe nesumnjiv dokaz da nas Jehova preko našeg Kralja, Isusa Hrista, vodi u službi propovedanja (Mat. 28:19, 20). Dok budemo osmatrali neka sredstva koja smo u proteklih sto godina koristili u toj službi, zapazi kako nas je Kralj postepeno osposobljavao da dopremo do srca ljudi i da ih poučavamo Božjoj Reči (2. Tim. 2:2).

3. Zašto u službi koristimo različita sredstva?

³ Isus je „reč o kraljevstvu“ uporedio sa semenom, a ljudsko srce s tlom (Mat. 13:18, 19). Poput baštovana koji upotrebljava različite alatke da bi obradio tlo i pripremio ga za setvu, Jehovin narod koristi različita sredstva pomoću kojih se srca miliona ljudi pripremaju za poruku o Kraljevstvu. Neka od tih sredstava korišćena su jedno vreme. Druga, kao što su knjige i časopisi, i danas imaju važnu ulogu.  Za razliku od većine metoda o kojima je bilo reči u prethodnom poglavlju, sva sredstva koja ćemo sada pomenuti pomogla su objaviteljima Kraljevstva u direktnom kontaktu s ljudima (Dela 5:42; 17:2, 3).

4, 5. (a) Kako su braća koristila fonograf? (b) Šta je bio nedostatak tog vida službe?

⁴ Snimljeni govori. Tokom 1930-ih i 1940-ih, objavitelji su nosili sa sobom fonografe i puštali ljudima ploče sa snimljenim govorima o biblijskim temama. Svaki snimak je trajao nešto manje od pet minuta. Naslovi nekih govora su bili kratki, na primer „Trojstvo“, „Čistilište“ i „Kraljevstvo“. Kako su braća puštala te ploče? Klejton Vudvort ml., koji je kršten 1930. u Sjedinjenim Državama, ispričao je: „Nosio sam fonograf koji je podsećao na mali kofer. Radio je na navijanje i imao pokretnu ručku sa iglom, koju sam morao pažljivo da postavim tačno na ivicu ploče da bi snimak lepo počeo. Došao bih do vrata, podigao poklopac fonografa, pripremio se da pustim ploču i pozvonio. Kad bi stanar otvorio vrata, rekao bih mu: ’Želeo bih da čujete jednu važnu poruku.‘“ Kako su ljudi reagovali? „Mnogi su bili zainteresovani“, pričao je brat Vudvort, „dok bi neki samo zatvorili vrata. Bilo je i onih koji su mislili da prodajem fonografe.“

⁵ Do 1940. snimljeno je preko 90 govora i proizvedeno više od milion ploča. U to vreme je Džon Bar, kasnije član Vodećeg tela, služio kao pionir u Velikoj Britaniji. On je rekao: „Od 1936. do 1945, fonograf je bio moj verni pratilac u službi. Štaviše, bez njega bih se osećao izgubljeno. Uvek je bilo ohrabrujuće čuti glas brata Raterforda — imao sam osećaj kao  da je sa mnom na vratima. Ali služba s fonografom je imala jedan nedostatak. Naime, nismo poučavali ljude, a bez toga se nije moglo dopreti do njihovog srca.“

6, 7. (a) Koje su bile prednosti i mane kartica za svedočenje? (b) U kom smislu Jehova ’stavlja svoje reči u naša usta‘?

⁶ Kartice za svedočenje. Objavitelji su od 1933. podsticani da u službi od vrata do vrata koriste kartice za svedočenje. Bile su veličine 8 puta 13 centimetara. Na njima se nalazila kratka poruka s dobrom vešću i ukazivalo se na publikacije koje stanar može dobiti. Objavitelj bi jednostavno uručio karticu stanaru i zamolio ga da je pročita. „Bila sam srećna što imamo kartice za svedočenje“, ispričala je Lilijan Kamerud, koja je kasnije služila kao misionar u Portoriku i Argentini. „Nismo svi bili vešti u svedočenju“, rekla je ona. „Kartice su mi pomogle da lakše započinjem razgovore s ljudima.“

⁷ Brat Dejvid Ruš, koji se krstio 1918, objasnio je: „Kartice za svedočenje su bile od velike pomoći našoj braći jer je mnogima bilo teško da nađu prave reči.“ Međutim, i ovo sredstvo je imalo mane. Brat Ruš je rekao: „Neki ljudi su mislili da smo nemi. U izvesnom smislu, i nismo umeli da govorimo. Ali Jehova nas je pripremao da svedočimo u javnosti. Ubrzo je počeo da ’stavlja svoje reči u naša usta‘, poučavajući nas da koristimo Sveto pismo u razgovoru sa stanarima. Tome je posebno doprinela Teokratska škola propovedanja, koja je uvedena 1943.“ (Pročitati Jeremiju 1:6-9.)

8. Na koji način dopuštaš Hristu da te poučava?

⁸ Knjige. Jehovina organizacija je od 1914. izdala preko 100 knjiga o različitim biblijskim temama. Neke od njih su bile napisane da bi se braća obučila za službu propovedanja. Ana Larsen iz Danske objavitelj je više od 70 godina. Ona kaže: „Jehova nam je pomagao da budemo veštiji u službi. To je činio putem Teokratske škole propovedanja i priručnika koje smo dobijali. Prvi kog se sećam bio je Kurs teokratske službe, izdat 1943. Zatim je 1946. izdata knjiga „Opremljeni za svako dobro delo“. Od 2001. imamo priručnik Izvuci korist iz obrazovanja u Teokratskoj školi službe.“ Nema sumnje da nas je Jehova „osposobio da budemo sluge“, a ključnu ulogu u tome imala je Teokratska škola propovedanja i priručnici koji su korišćeni za nju (2. Kor. 3:5, 6). Jesi li upisan u tu školu? Da li svake sedmice nosiš priručnik sa sobom i pratiš kad voditelj ukazuje na njega? Na taj način dopuštaš Hristu da te pouči da budeš bolji učitelj (2. Kor. 9:6; 2. Tim. 2:15).

9, 10. Koju su ulogu knjige imale u sejanju i zalivanju semena istine?

 ⁹ Jehova nam pomaže i putem knjiga koje njegova organizacija izdaje s ciljem da objavitelji uspešno objasne osnovna biblijska učenja. U tom pogledu se posebno istakla knjiga Istina koja vodi do večnog života. Objavljena je 1968. i odmah je dala odlične rezultate. „Potražnja za ovom knjigom je toliko velika“, pisalo je u Našoj službi za Kraljevstvo od novembra 1968, „da je u septembru u bruklinskoj štampariji uvedena treća smena.“ U članku je još rečeno: „Tokom avgusta je naručeno milion i po više primeraka nego što je bilo na zalihi!“ Do 1982. izdato je preko 100 miliona primeraka na 116 jezika. Za 14 godina od 1968. do 1982, više od milion onih koji su je proučavali pridružilo se redovima objavitelja Kraljevstva. b

¹⁰ Još jedno važno sredstvo za proučavanje Biblije dobili smo 2005. godine. To je knjiga Šta Biblija zaista naučava? Već je odštampano 200 miliona primeraka na 256 jezika. Šta se pomoću nje postiglo? Za samo sedam godina, od 2005. do 2012, broj objavitelja dobre vesti povećao se za oko 1,2 miliona. U istom periodu, broj osoba koje proučavaju Bibliju s nama porastao je sa oko 6 miliona na više od 8,7 miliona. Očigledno je da Jehova blagosilja sve što činimo da bismo sejali i zalivali seme istine o Kraljevstvu. (Pročitati 1. Korinćanima 3:6, 7.)

11, 12. Na temelju navedenih stihova objasni kome su sve namenjeni naši časopisi.

¹¹ Časopisi. U početku je Stražarska kula bila namenjena ’malom stadu‘, onima koji imaju ’nebeski poziv‘ (Luka 12:32; Jevr. 3:1). Jehovina organizacija je 1. oktobra 1919. počela da izdaje još jedan časopis, koji je bio namenjen javnosti. Postao je toliko omiljen među Istraživačima Biblije i drugim čitaocima da je njegov tiraž godinama bio daleko veći od tiraža Stražarske kule. Taj časopis se najpre zvao Zlatni vek. Naziv mu je 1937. promenjen u Uteha, a 1946. u Probudite se!

¹² Kako su decenije prolazile, izgled naših časopisa se menjao, ali su uvek imali istu svrhu — da objavljuju Božje Kraljevstvo i izgrađuju veru u Bibliju. Danas postoji izdanje Stražarske kule za proučavanje i izdanje za javnost. Izdanje za proučavanje namenjeno je „slugama“ — ’malom stadu‘ i ’drugim ovcama‘ c (Mat. 24:45; Jov. 10:16). Izdanje za javnost je osmišljeno za one koji još nisu upoznali istinu, ali poštuju Boga i Bibliju (Dela 13:16). Časopis Probudite se! piše se za ljude koji ne znaju mnogo o Bibliji i pravom Bogu, Jehovi (Dela 17:22, 23).

13. Šta ti je zanimljivo što se tiče naših časopisa? (Videti i okvir „ Publikacije koje obaraju rekorde“.)

¹³ Početkom 2014, svakog meseca se štampalo više od 44 miliona primeraka Probudite se! i oko  46 miliona primeraka Stražarske kule. Probudite se! je izlazio na oko 100 jezika, a Stražarska kula na preko 200. To su najprevođeniji i najtiražniji časopisi na svetu. Premda je to stvarno nešto posebno, ne iznenađuje nas. Ovi časopisi sadrže poruku za koju je Isus rekao da će se propovedati po celom svetu (Mat. 24:14).

14. Šta svesrdno činimo i zašto?

¹⁴ Biblija. Brat Rasel i njegovi saradnici su 1896. promenili ime korporacije koju su koristili za izdavanje literature. U njen naziv su dodali reč Biblija, pa se od tada zove Watch Tower Bible and Tract Society (Biblijsko i traktatno društvo Stražarska kula). Ta promena je bila sasvim na mestu jer je Biblija oduvek glavno sredstvo za širenje dobre vesti o Kraljevstvu (Luka 24:27). U skladu s nazivom korporacije koju koriste, Jehovine sluge se svesrdno trude da što veći broj ljudi dobije Bibliju i podstiču ih da je čitaju. Primera radi, 1926. smo na našim štamparskim presama odštampali The Emphatic Diaglott, prevod grčkog dela Svetog pisma, koji je sačinio Bendžamin Vilson. Početkom 1942. odštampali smo i uručili oko 700 000 primeraka Biblije King James Version. Samo dve godine kasnije, počeli smo sa štampanjem prevoda American Standard Version, u kom se ime Jehova pojavljuje na 6 823 mesta. Do 1950, više od 250 000 primeraka tog prevoda našlo je svoj put do čitalaca.

15, 16. (a) Šta ti se posebno sviđa kod prevoda Novi svet? (Videti i okvir „ Ubrzavanje prevođenja Biblije“.) (b) Šta treba da činiš da bi Jehova uticao na tvoje srce?

¹⁵ Zatim je 1950. objavljen grčki deo Svetog pisma — prevod Novi svet. Kompletno Sveto pismo — prevod Novi svet u jednom tomu izdato je 1961. Ovim prevodom se odaje čast Jehovi jer je njegovo ime vraćeno na ista mesta gde se nalazi u izvornom hebrejskom tekstu. Pored toga, Božje ime se pojavljuje na 237 mesta u grčkom delu Svetog pisma. Tekst engleskog prevoda Novi svet revidiran je nekoliko puta, poslednji put 2013. To se čini sa ciljem da bude što tačniji, a ujedno i u duhu savremenog jezika. Do 2013, kompletna Biblija — prevod Novi svet ili samo njen grčki deo, izdata je u više od 201 milion primeraka na 121 jeziku. Na srpskom jeziku je prevod grčkog dela Svetog pisma objavljen 1999, a kompletan prevod Novi svet 2006. godine.

¹⁶ Kako su se neki osećali kad su dobili ovaj prevod na maternjem jeziku? Jedan čovek iz Nepala je rekao: „Jezik starog prevoda na nepalskom odavno je zastareo i mnogima je nerazumljiv. Ali sada možemo mnogo bolje da razumemo Bibliju jer imamo prevod na savremenom jeziku.“ Kada je jedna žena iz  Centralnoafričke Republike počela da čita Bibliju na jeziku sango, bila je dirnuta do suza. Rekla je: „Ovo je jezik blizak mom srcu.“ Ako svakog dana čitamo njegovu Reč, dajemo Jehovi priliku da isto tako dirne i naše srce (Ps. 1:2; Mat. 22:36, 37).

17. (a) Kako možeš pokazati da ceniš sredstva i obuku koju dobijaš? (b) Kako će to uticati na tvoj život?

¹⁷ Da li ceniš to što se Isus pobrinuo da imamo sredstva za propovedanje, kao i obuku koja iz decenije u deceniju postaje sve bolja? Izdvajaš li vreme za čitanje publikacija koje izdaje Jehovina organizacija i da li ih koristiš da bi pomagao drugima? Ako to činiš, i za tebe važi ono što je rekla sestra Opal Betler, koja se krstila 4. oktobra 1914: „Nekada smo moj suprug [Edvard] i ja u službi koristili fonograf i kartice za svedočenje. Kasnije smo propovedali od kuće do kuće koristeći knjige, brošure i časopise. Učestvovali smo u akcijama, povorkama s plakatima i delili traktate. Potom smo poučeni da idemo u naknadne posete i proučavamo Bibliju sa zainteresovanim osobama. Bio je to ispunjen i srećan život.“ Isus je obećao da će njegovi sledbenici marljivo sejati seme istine, učestvovati u žetvi i radovati se tome. Poput Opal, milioni su se uverili u istinitost tog obećanja. (Pročitati Jovana 4:35, 36.)

18. Koju čast imamo?

¹⁸ Danas mnogi smatraju da su Božje sluge „neuki i obični“ ljudi (Dela 4:13). Ali zamisli samo: zahvaljujući Kraljevoj podršci, ti obični ljudi stoje iza izdavačke velesile, koja objavljuje neke od najprevođenijih i najtiražnijih publikacija u istoriji! Što je još važnije, Hrist nas obučava i podstiče da koristimo ta sredstva da bismo prenosili dobru vest ljudima iz svih naroda. Stvarno je čast što pod njegovim vođstvom možemo da sejemo seme istine i radujemo se žetvi!