Nakon što je u proleće 30. n. e. proslavio Pashu, Isus je sa svojim učenicima otišao iz Jerusalima. Međutim, nisu se odmah vratili u Galileju svojim kućama, već su otišli u Judeju, gde su mnoge krstili. Jovan Krstitelj je to činio već oko godinu dana, najverovatnije u Jordanskoj dolini, a neki od njegovih učenika su još uvek bili s njim.

Isus nikoga nije lično krstio, već je poput Jovana poučavao narod. Međutim, svoje učenike je slao da kao i Jovan krštavaju one koji su se kajali zbog greha koje su počinili prekršivši Mojsijev zakon (Dela apostolska 19:4).

Ali Jovanovi učenici su bili ljubomorni i žalili su se na Isusa: „Onaj koji je s tobom bio [...] krsti i svi idu k njemu“ (Jovan 3:26). Međutim, Jovan nije bio ljubomoran. On se radovao zbog Isusovog uspeha i želeo je da se tome raduju i njegovi učenici. Zato ih je podsetio: „Vi ste mi sami svedoci da sam rekao: ’Ja nisam Hrist, nego sam poslat pred njim.‘“ Zatim je to slikovito objasnio tako da su svi mogli razumeti: „Ko ima nevestu, mladoženja je. A mladoženjin prijatelj, kad stoji i sluša ga, veoma se raduje zbog mladoženjinog glasa. Tako se i ja radujem i radost je moja potpuna“ (Jovan 3:28, 29).

Poput ovog mladoženjinog prijatelja, Jovan se radovao još mesecima ranije, kada je svoje učenike predstavio Isusu. Neki od njih su tada krenuli za Isusom i kasnije su bili pomazani svetim duhom. Jovan je želeo da to učine i njegovi drugi učenici. Zapravo, svrha Jovanove službe bila je da pripremi Hristu put. Jovan je to ovako objasnio: „On mora da raste, a ja moram da se umanjujem“ (Jovan 3:30).

Učenik koji je već počeo da sledi Isusa, a takođe se zvao Jovan, kasnije je o Isusovom poreklu i njegovoj ključnoj ulozi u spasenju ljudi napisao: „Ko dolazi odozgo, taj je iznad svih ostalih [...] Otac voli Sina i sve je predao u njegove ruke. Ko iskazuje veru u Sina, ima večni život. Ko nije poslušan Sinu, neće videti život, nego Božji gnev ostaje na njemu“ (Jovan 3:31, 35, 36). To je zaista važna istina koju svi treba da znaju!

Ubrzo nakon što je Jovan Krstitelj objasnio da ’mora da se umanjuje‘, kralj Irod ga je uhapsio. Taj kralj je bio oženjen Irodijadom, koja je bila žena njegovog polubrata Filipa. Jovan je javno osudio taj preljubnički čin i zato je bio strpan u zatvor. Kada je čuo da je Jovan uhapšen, Isus je sa svojim učenicima napustio Judeju i „povukao se u Galileju“ (Matej 4:12; Marko 1:14).