Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

106. POGLAVLJE

Dve priče o vinogradu

Dve priče o vinogradu

MATEJ 21:28-46; MARKO 12:1-12; LUKA 20:9-19

  • PRIČA O DVA SINA

  • PRIČA O VINOGRADARIMA

Nakon što je ućutkao svešteničke glavare i starešine naroda, koji su doveli u pitanje njegovu vlast, Isus im je ispričao još jednu priču. U njoj je razotkrio njihovo pravo lice. Počeo je ovako:

„Jedan čovek je imao dva sina. Prišao je prvom i rekao: ’Sine, idi danas da radiš u vinogradu.‘ On mu je odgovorio: ’Neću.‘ Ali posle mu je bilo žao pa je otišao. Zatim je prišao drugom i rekao mu isto tako. A ovaj mu je odgovorio: ’Hoću, gospodaru‘, ali nije otišao. Koji je od te dvojice izvršio očevu volju?“ (Matej 21:28-31, prevod Novi svet, englesko izdanje iz 2013). Odgovor je očigledan — prvi sin je izvršio očevu volju.

Zato je Isus rekao svojim protivnicima: „Zaista, kažem vam, poreznici i bludnice idu ispred vas u Božje kraljevstvo.“ Poreznici i bludnice baš poput prvog sina u početku nisu bili poslušni Bogu. Međutim, posle su se pokajali i počeli da mu služe. S druge strane, verske vođe su bile poput drugog sina. Tvrdile su da služe Bogu, a u stvari nisu. Nakon toga im je Isus rekao: „Jovan [Krstitelj] je došao k vama i pokazao vam put pravednosti, a vi mu niste verovali. Ali poreznici i bludnice su mu verovali, a vi, iako ste to videli, niste se posle pokajali i niste mu poverovali“ (Matej 21:31, 32).

Posle ove priče, Isus je ispričao još jednu. Ovog puta je pokazao da verske vođe nisu samo omanuli u tome što nisu služili Bogu. Oni su zapravo bili zli. Zbog toga je Isus ispričao sledeću priču: „Jedan čovek je zasadio vinograd i postavio ogradu oko njega, iskopao je mesto za vinsku presu i podigao stražarsku kulu. Dao ga je u zakup vinogradarima i otputovao u tuđinu. Kad je došlo vreme, poslao je jednog roba k vinogradarima da uzme od njih deo vinogradskog roda. Ali oni su ga uhvatili, istukli i poslali nazad praznih ruku. Poslao im je i drugog roba. Njemu su razbili glavu i osramotili ga. Poslao je i trećeg, a njega su ubili. Tako i mnoge druge, od kojih su neke istukli, a neke pobili“ (Marko 12:1-5).

Da li će oni koji su slušali Isusa razumeti ovu priču? Možda su se setili Isaijinih otrežnjavajućih reči: „Vinograd Jehove nad vojskama dom je Izraelov, ljudi su Judini rasadnik koji je voleo. Pravdi se nadao, a evo, zakon se krši“ (Isaija 5:7). Isusova priča je dosta slična ovim rečima. Vlasnik vinograda je Jehova, a vinograd predstavlja izraelski narod, koji je ograđen i zaštićen Božjim Zakonom. Jehova je slao proroke da pouče njegov narod i pomažu mu da donosi dobar plod.

Međutim, „vinogradari“ su maltretirali i ubili „robove“ koje im je on slao. Isus je to ovako objasnio: „[Vlasnik vinograda] imao je još jednog, voljenog sina. Njega je poslednjeg poslao k njima, rekavši: ’Poštovaće mog sina.‘ Ali ti vinogradari su među sobom rekli: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše.‘ Tada su ga uhvatili, ubili i izbacili iz vinograda“ (Marko 12:6-8).

Sada je postavio sledeće pitanje: „Šta će uraditi vlasnik vinograda?“ (Marko 12:9). Verske vođe su odgovorile: „Zločince će nemilosrdno pogubiti, a vinograd će dati u zakup drugim vinogradarima koji će mu davati plodove u svoje vreme“ (Matej 21:41).

Ovim rečima su nesvesno sebi izrekli presudu, jer oni spadaju u te ’vinogradare‘ u Jehovinom ’vinogradu‘, to jest izraelskom narodu. Plod koji je Jehova s pravom očekivao od ’vinogradara‘ uključivao je i veru u njegovog Sina, Mesiju. Isus je nakon toga pogledao pravo u njih i rekao: „Zar nikada niste čitali ove reči iz Pisma: ’Kamen koji su graditelji odbacili postao je glavni ugaoni kamen. To je Jehovino delo, i divno je u našim očima‘?“ (Marko 12:10, 11). Zatim je jasno naglasio suštinu svojih reči: „Zato vam kažem: Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se narodu koji donosi njegove plodove“ (Matej 21:43).

Pismoznalci i sveštenički glavari su shvatili da je Isus „ovo poređenje ispričao imajući njih na umu“ (Luka 20:19). Više nego ikada ranije, hteli su da ga ubiju, jer je bio zakonit „naslednik“. Ali pošto su se plašili naroda, koji je Isusa smatrao prorokom, nisu ga ubili.