Kada je Zaharijin i Jelisavetin sin Jovan porastao, postao je prorok. Jehova je preko njega objavljivao narodu da će se uskoro pojaviti Mesija. On nije poučavao u sinagogama niti po gradovima, već u pustinji. Narod je dolazio iz Jerusalima i iz čitave Judeje da ga sluša. On im je otvoreno govorio da moraju prestati da čine zlo ako žele da ugode Bogu. Zato su se mnogi pokajali za svoje grehe i Jovan ih je krštavao u Jordanu.

On je živeo jednostavnim životom. Nosio je odeću od kamilje dlake i jeo je skakavce i divlji med. Očigledno je privlačio pažnju ljudi jer su čak i ponosni fariseji i sadukeji dolazili da ga vide. On im je govorio: „Morate da se promenite i da se pokajete. Nemojte misliti da ste vi nešto posebno samo zato što kažete da ste Avrahamova deca, jer to ne znači da ste i Božja deca.“

Mnogi su dolazili kod Jovana i pitali ga šta treba da rade da bi ugodili Bogu. On im je govorio: „Ako imate dva ogrtača, jedan dajte onome ko nema.“ Da li znaš zašto im je to govorio? Želeo je da shvate da moraju voleti ljude ako žele da ugode Bogu.

Poreznicima je govorio da budu pošteni i da nikoga ne varaju, a vojnicima da nikoga ne ugnjetavaju i da ne lažu.

Sveštenici i Leviti su isto tako došli kod Jovana i pitali ga: „Ko si ti? Svi bi želeli to da znaju.“ A Jovan  im je na to odgovorio: „Ja sam glas koji dopire iz pustinje i pomažem ljudima da se približe Jehovi, baš kao što je Isaija prorekao.“

Ljudima se dopadalo ono čemu ih je Jovan poučavao. Mnogi su se pitali da li je on možda Mesija. Ali on im je govorio: „Dolazi neko mnogo veći od mene. Nisam dostojan da mu izujem sandale. Ja vas krštavam vodom, a on će vas krstiti svetim duhom.“