Čim je faraon čuo da su Izraelci otišli iz Egipta, zažalio je što ih je pustio. Zapovedio je svojim vojnicima: „Pripremite sva bojna kola i krenimo u poteru za njima! Nije trebalo da ih pustimo.“ Tako su on i njegovi ratnici krenuli u poteru za Izraelcima.

Jehova je danju vodio svoj narod pomoću stuba od oblaka, a noću pomoću stuba od vatre. Vodio ih je do Crvenog mora i rekao im da se tu ulogore.

A onda su Izraelci ugledali faraona i njegovu vojsku kako ih sustižu. S jedne strane je bilo more, a s druge egipatska vojska. Misleći da su upali u zamku, rekli su Mojsiju: „Svi ćemo izginuti! Trebalo je da nas ostaviš u Egiptu.“ Ali Mojsije im je rekao: „Ne bojte se. Čekajte i gledajte kako će nas Jehova spasti.“ Mojsije se zaista uzdao u Jehovu.

Jehova je rekao Izraelcima da se spreme za polazak. On je te noći pomerio stub od oblaka i postavio ga između Egipćana i Izraelaca. Sa egipatske strane oblak je bio mračan, a sa druge strane osvetljavao je noć.

 Jehova je rekao Mojsiju da ispruži ruku prema moru. A onda je učinio da cele noći duva jak vetar. More se razdvojilo i morsko dno se pretvorilo u suvo tlo. Milioni Izraelaca prešli su na drugu stranu, dok im je voda stajala poput zida s leve i desne strane.

Faraonova vojska je krenula za njima po suvom. A onda je Jehova napravio pometnju među njima. Otpali su im točkovi na kočijama, a vojnici su vikali: „Bežimo odavde jer se Jehova bori za njih!“

Jehova je rekao Mojsiju: „Ispruži ruku nad morem.“ I vode su se sručile na egipatsku vojsku. Faraon i sva njegova vojska su izginuli. Niko nije preživeo.

Na drugoj strani mora, sav narod je hvalio Boga pesmom: „Pevajmo Jehovi, jer se silno proslavio. Konja i konjanika u more je bacio.“ Dok su ljudi pevali, žene su igrale i svirale. Svi su bili srećni jer su napokon bili slobodni.