Josafat je bio kralj Jude. On je uništio Valove oltare i idole po čitavoj zemlji. Želeo je da narod živi po Jehovinim zakonima. Zato je poslao knezove i Levite da po celoj Judi poučavaju narod.

Okolni narodi su se plašili da napadnu Judu jer su znali da Jehova štiti svoj narod. Čak su donosili i darove kralju Josafatu. Ali onda su Moavci, Amonci i neki ljudi s područja Sira krenuli na Judu. Josafat je znao da mu je potrebna Jehovina pomoć. U Jerusalimu je okupio sve muškarce, žene i decu i pred njima se pomolio: „Jehova, mi ne možemo savladati te ljude bez tvoje pomoći. Molim te reci nam šta da radimo.“

Jehova je uslišio njegovu molitvu i rekao: „Ne boj se. Ja ću ti pomoći. Zauzmite svoja mesta, mirno stojte i gledajte kako ću vas spasti.“ Šta je Jehova učinio?

Josafat je sledećeg jutra izabrao pevače i rekao im da idu pred naoružanim ratnicima. Svi su oni krenuli iz Jerusalima ka bojnom polju u Tekoji.

Dok su mu pevači radosno pevali hvale, Jehova se borio za svoj narod. Napravio je takvu pometnju među Amoncima i Moavcima da su počeli da napadaju jedni druge i niko od njih nije preživeo. Ali Jehova je zaštitio svoj narod, vojnike i sveštenike. Svi okolni narodi su čuli šta je Jehova učinio i bilo im je jasno da on i dalje štiti svoj narod. Dakle, Jehova štiti svoj narod na mnoge načine i nije mu potrebna pomoć od ljudi.