45. PRIČA
Kraljevstvo se deli
U Izraelu je vladao mir sve dok je Solomon služio Jehovi. Ali on je imao mnogo žena koje su bile iz drugih naroda i koje su se klanjale idolima. Pod njihovim uticajem malo-pomalo se menjao i na kraju je i on počeo da se klanja idolima. Jehova se zbog toga mnogo naljutio na njega i rekao mu je: „Izrael će biti otrgnut od tebe i podeljen na dva dela. Veći deo daću tvom slugi, a tvoji potomci će vladati samo jednim malim delom.“
Jehova je tu odluku potvrdio na još jedan način. Jedan Solomonov sluga koji se zvao Jerovoam sreo je proroka Ahiju. Ahija je svoj ogrtač pocepao na dvanaest delova i rekao mu: „Jehova će istrgnuti kraljevstvo iz Solomonove ruke i podeliće ga na dva dela. Uzmi ovih deset delova jer ćeš ti biti kralj nad deset plemena.“ Kralj Solomon je čuo šta se desilo i želeo je da ubije Jerovoama. Zato je Jerovoam pobegao u Egipat. Posle nekog vremena, Solomon je umro, a njegov sin Rovoam je postao kralj. Jerovoam je smatrao da je sada bezbedno da se vrati u Izrael.
Izraelske starešine su rekle Rovoamu: „Ako budeš dobar prema narodu, verno će ti služiti.“ Ali mlađi ljudi su mu rekli: „Moraš biti strog prema narodu! Još više im otežaj posao!“ Rovoam je poslušao njihov savet i bio je veoma okrutan. Zato se narod pobunio i postavio Jerovoama za kralja nad deset plemena. To desetoplemensko kraljevstvo je postalo poznato kao kraljevstvo Izraela. Druga dva plemena su postala poznata kao kraljevstvo Jude i ostala su verna Rovoamu. Tako su od dvanaest Izraelovih plemena nastala dva kraljevstva.
Jerovoam nije želeo da njegov narod ide u Jerusalim, kojim je vladao Rovoam, i da tamo Jehovi prinosi žrtve. Znaš li zašto? Zato što se plašio da će se narod okrenuti protiv njega i prikloniti se Rovoamu. Zato je napravio dva zlatna teleta i rekao: „Jerusalim je daleko odavde. Ovde možete služiti Bogu.“ Tako je narod počeo da se klanja zlatnom teletu i ponovo je okrenuo leđa Jehovi.
„Ne ujarmljujte se u nejednak jaram s nevernicima. Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? [...] Ili šta je zajedničko verniku i neverniku?“ (2. Kor. 6:14, 15)