1, 2. Šta se dogodilo tokom najburnijeg dana u Ilijinom životu?

ILIJA trči po kiši dok se mrak polako spušta. Pred njim je dug put do Jezraela, a on više nije tako mlad. Pa ipak, neumorno trči, pošto je ’Jehovina ruka nad njim‘. Snaga koja pokreće njegovo telo nije nalik ničemu što je do tada iskusio. Upravo je prestigao konje koji su vukli Ahavove kraljevske kočije! (Pročitati 1. Kraljevima 18:46.)

² Sada se pred njim pruža dalek put. Zamisli kako se Ilija uzdignute glave probija kroz pljusak, razmišljajući o najburnijem danu svog života. Bez sumnje, bila je to slavna pobeda njegovog Boga Jehove i prave religije. Daleko iza njega, izgubljeni u oluji, ostali su vetroviti vrhovi gore Karmil, gde je Jehova preko njega učinio veliko čudo i zadao snažan udarac kultu Vala. Stotine Valovih proroka bili su razotkriveni i pravedno pogubljeni. Onda se Ilija molio Jehovi da prestane suša koja je u zemlji trajala tri i po godine. I zaista, kiša je počela da pada! (1. Kralj. 18:18-45).

3, 4. (a) Zašto je možda Ilija imao velika očekivanja dok je bio na putu za Jezrael? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

³ Dok Ilija po kiši trči 30 kilometara do Jezraela, možda ima velika očekivanja. Možda mu se čini da će konačno doći do prekretnice. Ahav će morati da se promeni! Nakon onoga što je svojim očima video, on jednostavno mora da napusti obožavanje Vala, suprotstavi se kraljici Jezavelji i zaustavi progonstvo Jehovinih slugu.

⁴ Kada nam se čini da je sve krenulo onako kako bismo želeli, sasvim je prirodno da se nade probude. Možda zamišljamo kako će nam u životu biti sve bolje i bolje, i da su naši najgori problemi konačno iza nas. Ako je Ilija tako razmišljao, to nije ništa čudno, budući da je bio „običan čovek kao i mi“ (Jak. 5:17). Međutim, Ilijinim problemima  ni u kom slučaju nije došao kraj. Zapravo, za samo nekoliko sati biće toliko uplašen i klonuo duhom da će poželeti da umre. Šta se desilo i kako mu je Jehova pomogao da obnovi veru i povrati hrabrost? Pogledajmo.

5. Da li je Ahav naučio da iskazuje čast Jehovi nakon događaja na gori Karmil i kako to znamo?

⁵ Kada Ahav stiže u svoju palatu u Jezraelu, da li ičim pokazuje da se promenio i postao duhovnija osoba? Čitamo: „Ahav je ispričao Jezavelji sve što je Ilija učinio i kako je mačem pobio sve proroke“ (1. Kralj. 19:1). Zapazite da Ahav, pričajući šta se desilo, ne pominje Jehovu, Ilijinog Boga. On ima telesan pogled na život i na te čudesne događaje gleda ljudskim očima. Zato govori samo šta je Ilija učinio. Jasno je da nije naučio da čast pripada Jehovi Bogu. A kako reaguje osvetoljubiva Jezavelja?

6. Koju poruku je Jezavelja poslala Iliji i šta je to značilo?

⁶ Jezavelja je van sebe! Kipteći od besa, ona šalje poruku Iliji: „Neka mi bogovi učine tako i neka me još teže kazne, ako sutra u ovo doba ne učinim s tvojom dušom ono što si ti učinio s dušom svakog od njih!“ (1. Kralj. 19:2). To je najgora moguća pretnja. Jezavelja se svojim životom zaklela da će u roku od jednog dana ubiti Iliju i osvetiti Valove proroke. Zamislimo Iliju kako se te olujne noći budi u nekom skromnom prenoćištu u Jezraelu — i onda od kraljičinog glasnika čuje ove užasne reči. Kako će to uticati na njega?

7. Kako je Jezaveljina pretnja uticala na Iliju i šta je on uradio?

⁷ Ako se Ilija nadao da je borba protiv obožavanja Vala završena, njegove nade su se tog trenutka srušile. Jezavelja je nepopustljiva. Po njenoj naredbi je pogubljeno već mnogo Ilijinih vernih saradnika, a sada se čini da je on sledeći. Kako Jezaveljina pretnja utiče na Iliju? Sveto pismo kaže: „Ilija se uplašio.“ Da li je u glavi stvorio sliku užasne smrti koju mu je Jezavelja spremala? Ako se zadržavao na takvim mislima, nije čudo što ga je hrabrost izdala. Bilo kako bilo, Ilija je „otišao da bi spasao svoju dušu“. On beži da bi sačuvao živu glavu (1. Kralj. 18:4; 19:3).

8. (a) U kom smislu je Petar imao sličan problem kao Ilija? (b) Šta učimo od Ilije i Petra?

 ⁸ Ilija nije bio jedini verni čovek koga je savladao strah. Mnogo godina kasnije, sličan problem je imao i apostol Petar. Na primer, jednom prilikom ga je Isus pozvao da zajedno s njim hoda po vodi. Kada je Petar „video koliko je vetar jak“, izgubio je hrabrost i počeo da tone. (Pročitati Mateja 14:30.) Iz Petrovog i Ilijinog primera učimo nešto veoma važno. Ako želimo da sačuvamo hrabrost, ne smemo se zadržavati na onome čega se plašimo. Svoje misli treba da usmerimo na Boga koji nam pruža nadu i snagu.

9. Opiši Ilijino putovanje i kako se osećao dok je bežao.

⁹ Ispunjen strahom, Ilija se upućuje ka jugozapadu i beži oko 150 kilometara do Virsaveje, grada u blizini južne granice Jude. Tamo ostavlja slugu i produžava sam ka pustinji. U zapisu se kaže da je išao „dan hoda“, pa ga možemo zamisliti kako polazi u zoru, verovatno ne noseći ništa sa sobom. Očajan i gonjen strahom, kreće se po tom surovom i negostoljubivom području dok sunce nemilosrdno prži. Kako taj usijani krug polako dobija crvenu boju i tone iza horizonta, Iliju izdaje snaga. Iscrpljen, seda pod jedno neugledno drvo — jedini zaklon u tom neplodnom kraju (1. Kralj. 19:4).

10, 11. (a) Šta su značile reči koje je Ilija uputio Jehovi? (b) Na osnovu navedenih stihova, opiši osećanja drugih vernih slugu koji su klonuli duhom.

¹⁰ U krajnjem očaju, Ilija se moli. Želi da umre i izgovara sledeće reči: „Nisam ništa bolji od svojih praočeva.“ Zna da su njegovi praočevi sada samo prah i pepeo i da ne mogu da učine ništa korisno ni za koga (Prop. 9:10). Ilija se oseća isto tako bezvredno. Nije čudo što uzvikuje: „Dosta mi je!“ Zašto bi i dalje živeo?

¹¹ Da li treba da nas zaprepasti što je jedan Božji čovek tako klonuo duhom? Svakako da ne. Za mnoge verne muškarce i žene — kao što su Rebeka, Jakov, Mojsije i Jov — u Bibliji se kaže da su nekad bili toliko tužni da su poželeli smrt (Post. 25:22; 37:35; Br. 11:13-15; Jov 14:13).

12. Kako možeš da se ugledaš na Iliju kada si potišten?

 ¹² Danas su „naročito teška vremena“, i zato ne treba da nas čudi što su mnogi ljudi, pa čak i verne Božje sluge, ponekad veoma potišteni (2. Tim. 3:1). Ako se ikada budeš osećao tako, sledi Ilijin primer — izlij svoja osećanja Bogu. Na kraju krajeva, Jehova je „Bog svake utehe“. (Pročitati 2. Korinćanima 1:3, 4.) Da li je utešio Iliju?

13, 14. (a) Kako je Jehova pokazao da mu je stalo do njegovog potištenog proroka? (b) Zašto je utešno to što Jehova zna sve o nama, pa i naše granice?

¹³ Šta misliš, kako se Jehova oseća kada s neba vidi svog voljenog proroka kako leži ispod drveta u pustinji i preklinje ga da umre? Za nas to nije tajna. Nakon što Ilija tone u san, Jehova mu šalje anđela. On ga nežno dotiče i govori: „Ustani i jedi.“ Stavlja pred njega jednostavan obrok od svežeg, vrućeg hleba i vode. Da li je prorok uopšte zahvalio anđelu? Saznajemo samo da je jeo i pio i vratio se da spava. Da li je bio previše očajan da bi govorio? Bilo kako bilo, anđeo ga budi i drugi put, verovatno u zoru. Ponovo ga poziva: „Ustani i jedi“, a zatim dodaje značajne reči: „Čeka [te] težak put“ (1. Kralj. 19:5-7).

¹⁴ Anđeo je znao gde se Ilija uputio jer mu je Bog to otkrio. Takođe je znao da prorok taj put neće moći da izdrži samo svojom snagom. Zaista je utešno što Bog kome služimo zna naše ciljeve i poznaje naše granice bolje nego mi sami! (Pročitati Psalam 103:13, 14.) Kako je Iliji koristio taj obrok?

15, 16. (a) Kako je Iliji pomogao obrok koji mu je Jehova dao? (b) Zašto treba da cenimo to što Jehova brine o nama u duhovnom pogledu?

¹⁵ Zapis dalje kaže: „Tako je on ustao, jeo je i pio, pa je okrepljen tom hranom pešačio četrdeset dana i četrdeset noći dok nije došao na goru istinitog Boga, na Horiv“ (1. Kralj. 19:8). Poput Mojsija nekih šest vekova pre njega i Isusa oko deset vekova posle, Ilija je postio 40 dana i 40 noći (Izl. 34:28; Luka 4:1, 2). Taj jedan obrok nije rešio sve njegove probleme, ali mu je na čudesan način dao snagu. Zamislimo tog starijeg čoveka kako se probija kroz neprohodnu pustoš dan za danom, nedelju za nedeljom, i tako skoro mesec i po.

¹⁶ Jehova i danas podržava svoje sluge, ne putem čudesnih obroka, već na jedan mnogo važniji način. On se brine  o njima u duhovnom pogledu (Mat. 4:4). Duhovno nas jača učenje o Bogu iz njegove Reči i publikacija koje su zasnovane na njoj. Uzimanje te duhovne hrane neće rešiti sve naše probleme, ali može nam pomoći da izdržimo ono što inače ne bismo mogli. Takođe nas vodi do ’večnog života‘ (Jov. 17:3).

17. Gde je Ilija otišao i zašto je to bilo značajno mesto?

¹⁷ Ilija pešači više od 300 kilometara dok konačno ne stiže do gore Horiv, to jest Sinaj. To je bilo mesto od velikog značaja. Na tom mestu se u prošlosti Jehova Bog preko anđela obratio Mojsiju iz grma koji je goreo. Kasnije je na istom mestu sa Izraelom sklopio savez na temelju Zakona. Ilija se sklanja u jednu pećinu.

18, 19. (a) Koje je pitanje Jehovin anđeo postavio i kako je Ilija odgovorio? (b) Koja je tri razloga za svoju potištenost Ilija otkrio?

¹⁸ Dok je prorok na Horivu, dolazi mu „Jehovina reč“. Najverovatnije preko anđela, Jehova ga pita: „Šta radiš tu Ilija?“ To jednostavno pitanje je verovatno izgovoreno blagim tonom, pošto ga on shvata kao poziv da izrazi svoja osećanja. Zato izliva svoje srce: „Revnovao sam za Jehovu, Boga nad vojskama, jer su Izraelovi sinovi ostavili tvoj savez, srušili tvoje oltare, a tvoje proroke pobili mačem. Samo sam ja ostao, a sada i moju dušu traže da uzmu“ (1. Kralj. 19:9, 10). Ilijine reči otkrivaju najmanje tri razloga zbog kojih je potišten.

¹⁹ Kao prvo, smatra da je njegov trud uzaludan. Iako je godinama „revnovao“ u službi Jehovi, uzdižući njegovo sveto ime i obožavanje iznad svega, čini mu se da je situacija sve gora i gora. Narod je i dalje bezveran i buntovan, a kriva religija cveta. Pored toga, Ilija je usamljen. Rekao je: „Samo sam ja ostao“, smatrajući da je poslednji čovek koji još uvek služi Jehovi. I kao treće, uplašen je. Mnogi proroci su već ubijeni, a on je uveren da je sada red na njega. Iliji možda nije bilo lako da prizna svoja osećanja, ali on nije dozvolio da ga ponos i stid zaustave. Time što je u molitvi otvorio svoje srce Bogu, pružio je dobar primer svim vernim ljudima (Ps. 62:8).

20, 21. (a) Opiši šta se dogodilo pred Ilijom na gori Horiv. (b) Šta je Ilija naučio iz Jehovine manifestacije moći?

²⁰ Kako Jehova reaguje na Ilijine strahove i brige? Anđeo govori proroku da stane na ulaz u pećinu. Poslušao je,  ne znajući šta će se zatim dogoditi. A onda počinje da duva jak vetar! Sigurno stvara zaglušujuću buku, pošto je toliko snažan da kida gore i lomi stene. Zamisli Iliju kako zaklanja oči i pokušava da zadrži teški, grubi ogrtač od dlake dok ga vetar kovitla oko njega. A onda jedva uspeva da ostane na nogama, jer se sama zemlja trese i pomera — počinje zemljotres! Tek što je došao sebi, snažna vatra je buknula i naterala ga da se vrati u pećinu kako bi se sklonio od vreline (1. Kralj. 19:11, 12).

²¹ Nakon svake od ovih pojava kaže se da Jehova nije bio u toj izvanrednoj manifestaciji prirodne sile. Ilija je znao da Jehova nije neki mitski bog prirode poput Vala, kog su njegovi zavedeni obožavaoci slavili kao „jahača na oblacima“, onoga koji donosi kišu. Jehova je pravi izvor sve silne moći koja se nalazi u prirodi, ali je takođe daleko veći od svega što je stvorio. Čak ga ni doslovna nebesa ne mogu obuhvatiti! (1. Kralj. 8:27). Kako je sve to pomoglo Iliji? Setimo se njegovog straha. Ako je na njegovoj strani Jehova, Bog koji poseduje tako ogromnu moć, svakako nema razloga da se plaši ni Ahava ni Jezavelje! (Pročitati Psalam 118:6.)

22. (a) Kako je ’tih i blag glas‘ uverio Iliju da ni u kom slučaju nije bezvredan? (b) Ko je možda bio izvor tog glasa? (Videti fusnotu.)

²² Nakon što je vatra nestala, nastaje mukla tišina i Ilija čuje „glas, tih i blag“. Taj glas poziva Iliju da ponovo kaže šta mu je na srcu, što on i čini. * Možda mu to donosi dodatno olakšanje. Međutim, Ilija sigurno još veću utehu nalazi u rečima koje je zatim izgovorio ’tih i blag glas‘. Jehova uverava Iliju da ni u kom slučaju nije bezvredan. Kako to čini? Otkriva mu svoju dugoročnu nameru što se tiče borbe protiv obožavanja Vala u Izraelu. Jasno je da Ilijin trud nije bio uzaludan jer se Božja namera nezaustavljivo kreće napred. Štaviše, Ilija ima važnu ulogu u toj nameri,  pošto ga Jehova šalje nazad na zadatak sa konkretnim uputstvima (1. Kralj. 19:12-17).

23. Koje dve stvari je Jehova učinio u vezi s Ilijinom usamljenošću?

²³ A šta je sa Ilijinom usamljenošću? Jehova čini dve stvari u vezi s tim. Prvo mu govori da Jeliseja pomaže za proroka koji će ga kasnije naslediti. Taj mlađi čovek će godinama biti njegov saradnik i pomoćnik. Zaista prava uteha i praktična pomoć! Drugo, Jehova otkriva ovu uzbudljivu vest: „Ja sam u Izraelu ostavio sedam hiljada ljudi koji nisu savili kolena pred Valom i nisu ga svojim ustima poljubili“ (1. Kralj. 19:18). Ilija ni u kom slučaju nije sam. Sigurno mu je toplo oko srca kada čuje za hiljade vernih ljudi koji nisu hteli da obožavaju Vala. Njima je potrebno da Ilija nastavi sa svojom vernom službom, da pruži primer neuzdrmane vernosti Jehovi u tim mračnim vremenima. Ilija je sigurno duboko dirnut kada čuje te reči preko Jehovinog glasnika, taj ’tihi i blagi glas‘ svog Boga.

24, 25. (a) Na koji način možemo danas slušati Jehovin ’tih i blag glas‘? (b) Zašto možemo biti sigurni da je Ilija prihvatio utehu koju mu je Jehova pružio?

²⁴ Poput Ilije, i mi sigurno osećamo strahopoštovanje posmatrajući snažne sile u prirodi. Sve što je stvoreno živopisno oslikava moć Stvoritelja (Rimlj. 1:20). Jehova i dalje rado koristi svoju bezgraničnu moć kako bi pomogao svojim vernim slugama (2. Let. 16:9). Međutim, Boga najbolje upoznajemo preko stranica njegove Reči, Biblije. (Pročitati Isaiju 30:21.) U izvesnom smislu, ona je poput tog ’tihog i blagog glasa‘ ako joj dozvolimo da nas vodi. Putem nje Jehova nas ispravlja, hrabri i uverava u svoju ljubav.

²⁵ Da li Ilija prihvata utehu koju mu Jehova pruža na gori Horiv? Bez sumnje! Uskoro se vraća na zadatak, opet onaj isti odvažni, verni prorok koji se suprotstavio iskvarenoj, lažnoj religiji. Ako i mi tako primimo k srcu nadahnute Božje reči, ’utehu iz Pisama‘, moći ćemo da se ugledamo na Ilijin primer vere (Rimlj. 15:4).