1, 2. (a) U kakvu je situaciju Jona doveo sebe i mornare na brodu? (b) Šta saznajemo iz onoga što se desilo Joni?

JONA bi voleo da utiša te užasne zvuke. Nije to samo fijuk vetra koji udara u brodska jedra i užad, niti jeziva škripa dasaka pod naletom ogromnih talasa koji se razbijaju o stranice broda. Ne, njemu je mnogo strašnija vika mornara, kapetana i posade, koji se bore da održe brod na površini. Jona je siguran da će ti ljudi umreti — i to samo zbog njega!

² Kako se Jona našao u toj bezizlaznoj situaciji? Doneo je pogrešnu odluku i ozbiljno je narušio svoj odnos sa Bogom. Šta je učinio? Da li je bilo nade da se problem reši? Iz odgovora na ova pitanja možemo mnogo naučiti. Na primer, iz onoga što se desilo Joni saznajemo da čak i neko ko ima pravu veru može napraviti pogrešan korak — ali da može i ispraviti grešku.

3-5. (a) Čega se ljudi obično sete kada pomisle na Jonu? (b) Šta znamo o Joninom poreklu? (Videti i fusnotu.) (c) Zašto Jonina služba nije bila nimalo laka?

³ Kada ljudi pomisle na Jonu, obično se sete njegovih negativnih strana, kao što je njegova neposlušnost pa čak i tvrdoglavost. Međutim, to ni u kom slučaju nije potpuna slika o njemu. Nemojmo zaboraviti da je sam Jehova Bog izabrao Jonu za proroka. Jehova mu ne bi poverio tako veliku odgovornost da je on bio neveran ili nepravedan.

 ⁴ Iz Svetog pisma saznajemo nešto o Joninom poreklu. (Pročitati 2. Kraljevima 14:25.) Bio je iz Gat-Efera, koji se nalazio samo četiri kilometra od Nazareta, gde je Isus Hrist proveo detinjstvo oko osam vekova kasnije. * Jona je služio kao prorok za vreme kralja Jerovoama II, koji je vladao nad desetoplemenskim kraljevstvom Izraela. Ilijino vreme je davno prošlo, a njegov naslednik Jelisej umro je tokom vladavine Jerovoamovog oca. Premda je Jehova preko tih ljudi uklonio obožavanje Vala, Izrael je svojevoljno ponovo zastranio. Zemlja je sada bila pod uticajem kralja koji je „činio ono što je zlo u Jehovinim očima“ (2. Kralj. 14:24). Zato Jonina služba sigurno nije nimalo laka. Pa ipak, on je verno izvršava.

⁵ Međutim, jednog dana se Jonin život iz korena menja. Dobija od Jehove zadatak koji mu se čini veoma teškim. Šta to Jehova traži od njega?

6. Koji je zadatak Jehova dao Joni i zašto je taj zadatak izgledao zastrašujuće?

⁶ Jehova govori Joni: „Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i objavi mu osudu, jer se njihova zloća popela do mene!“ (Jona 1:2). Nije teško razumeti zašto je taj zadatak izgledao zastrašujuće. Do Ninive je trebalo pešačiti oko 800 kilometara na istok, za šta je bilo potrebno oko mesec dana. Međutim, teškoće povezane s tim putovanjem možda su bile lakši deo zadatka. Trebalo je da Jona u Ninivi prenese Jehovinu poruku Asircima, koji su bili poznati po nasilju, pa čak i po brutalnosti. Ako Jonu nije slušao ni Božji narod, šta je mogao očekivati od tih pagana? Kako će jedan Jehovin sluga proći u toj ogromnoj Ninivi, koja je bila poznata kao ’krvoločni grad‘? (Naum 3:1, 7).

7, 8. (a) Na šta je Jona bio spreman da bi pobegao od zadatka koji mu je Jehova dao? (b) Zašto Jonu ne treba da nazovemo kukavicom?

⁷ Ne znamo da li su Jonu mučile takve misli, ali to je sasvim moguće. U svakom slučaju, znamo da je pobegao. Jehova ga je poslao na istok, a on se uputio ka zapadu, što je dalje mogao. Otišao je do obale, do lučkog grada Jope, gde  se ukrcao na brod za Tarsis. Neki izučavaoci tvrde da je Tarsis bio u Španiji. Ako je tako, Jona je nameravao da ode oko 3 500 kilometara daleko od Ninive. To putovanje na drugi kraj Velikog mora moglo je potrajati i do godinu dana. Jona je i na to bio spreman, samo da bi pobegao od zadatka koji mu je Jehova dao! (Pročitati Jonu 1:3.)

⁸ Da li to znači da Jonu možemo nazvati kukavicom? Ne bi trebalo brzo da ga osudimo. Kao što ćemo videti, Jona je u nekim situacijama pokazao izuzetnu hrabrost. Međutim, kao i svi mi, Jona je bio nesavršen i borio se s mnogim slabostima (Ps. 51:5). Ko od nas bar nekada nije bio savladan strahom?

9. Kako ponekad gledamo na neki zadatak od Jehove i koje činjenice tada treba da se setimo?

⁹ Ponekad nam se možda čini da Bog traži od nas nešto teško, gotovo nemoguće. Možda je nekima zastrašujuća i sama pomisao na propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, što se očekuje od svih hrišćana (Mat. 24:14). Veoma je lako prevideti važnu činjenicu koju je Isus izgovorio: „Bogu je sve moguće“ (Mar. 10:27). Ako se i nama dešava da to zaboravimo, onda možemo razumeti Jonin strah. Međutim, do čega je doveo njegov beg?

10, 11. (a) Čemu se možda Jona nadao dok je teretni brod napuštao luku? (b) U kakvoj se opasnosti našao brod sa svojom posadom?

¹⁰ Možemo zamisliti Jonu kako se smešta na feničanski teretni brod. Posmatra kapetana i posadu koji se užurbano pripremaju da isplove iz luke. Dok se obala polako gubi iz vida i zatim nestaje, Jona se možda nada da je uspeo da umakne opasnosti koje se toliko plašio. A onda se, iznenada, vreme menja.

¹¹ More zbog snažnog vetra počinje da besni, podižući talase koji bi mogli progutati čak i današnje brodove. Koliko dugo će izdržati drveni brodić koji je izgledao tako sićušno i krhko, zarobljen u besu ogromnih talasa koji su se poigravali s njim? Da li je Jona tada znao ono što je kasnije zapisao — da je ’Jehova podigao jak vetar na moru‘? Teško je reći. Međutim, video je kako mornari vape za pomoć svako svome bogu i znao je da im oni ne mogu pomoći (Lev. 19:4). U zapisu stoji: „Izgledalo [je] da će se brod razbiti“ (Jona 1:4). Ali kako je Jona mogao da se moli Bogu od koga je bežao?

12. (a) Zašto ne treba prebrzo da osudimo Jonu za to što je spavao dok je oluja besnela? (Videti i fusnotu.) (b) Kako je Jehova otkrio uzrok oluje?

 ¹² Osećajući se bespomoćno, Jona silazi u potpalublje i pronalazi mesto gde bi mogao da legne. Zatim brzo tone u san. * Kapetan ga pronalazi, budi i kaže mu da se moli svom bogu, kao i svi ostali. Uvereni da postoji natprirodan uzrok te oluje, mornari bacaju žreb kako bi utvrdili koji je od putnika kriv za ovu nevolju. Dok polako postaje jasno da nijedan od mornara nije kriv, Jona sigurno oseća sve veću zebnju. Uskoro istina izlazi na videlo. Jehova je podigao oluju i usmerio žreb na jednog čoveka — na Jonu! (Pročitati Jonu 1:5-7.)

13. (a) Šta je Jona priznao mornarima? (b) Šta je Jona rekao mornarima da urade i zašto?

¹³ Jona tada mornarima priznaje sve. On je sluga svemoćnog Boga Jehove. To je Bog od koga sada beži i koga je uvredio, zbog čega ih je sve doveo u veliku opasnost. Ljudi su zaprepašćeni; Jona u njihovim očima vidi strah. Pitaju ga šta da urade s njim kako bi spasli brod i svoje živote. Šta im Jona odgovara? Možda se sav naježio pri pomisli kako tone u hladno, razbesnelo more. Ali kako bi mogao sve njih poslati u užasnu smrt kada je znao da ih može spasti? Zato im kaže: „Uzmite me i bacite me u more, i more će se smiriti! Jer znam da se zbog mene ova velika oluja podigla na vas“ (Jona 1:12).

14, 15. (a) Kako možemo oponašati Joninu izuzetnu veru? (b) Kako su mornari reagovali na Jonin zahtev?

¹⁴ To nisu reči kukavice, zar ne? Jehovi je sigurno bilo veoma drago kada je video Joninu hrabrost i samopožrtvovanost u tom kritičnom trenutku. Ovde Jonina vera dolazi do izražaja. Možemo ga oponašati tako što ćemo dobrobit drugih stavljati ispred svoje (Jov. 13:34, 35). Kada vidimo da je nekome potrebna pomoć, bilo u fizičkom, emocionalnom ili duhovnom pogledu, da li smo spremni da se žrtvujemo kako bismo pomogli? Jehovi je zaista drago kada to činimo!

¹⁵ Verovatno su i mornari dirnuti pošto isprva ne žele da bace Jonu u more! Najpre čine sve kako bi se  izborili sa olujom, ali bez uspeha. Oluja je sve jača. Na kraju uviđaju da nemaju izbora. Prizivajući Joninog Boga Jehovu i tražeći milost, uzimaju Jonu i bacaju ga u more (Jona 1:13-15).

16, 17. Opiši šta se desilo s Jonom kada su ga bacili s broda. (Videti i slike.)

¹⁶ Jona tone u razbesnelo more. Dok se bori da ostane na površini, kroz morsku penu koja mu zapljuskuje lice na trenutak vidi kako se brod lagano udaljava. Tada ga moćni talasi savladavaju i more ga guta. Tone sve dublje i dublje, misleći da je svaka nada izgubljena.

¹⁷ Jona je kasnije opisao kako se tada osećao. Kroz misli su mu proletale slike. Obuzela ga je tuga zbog toga što nikada više neće videti divni Jehovin hram u Jerusalimu. Osećao je kako tone u velike morske dubine, do samih temelja gora, gde ga je obavila morska trava. Izgledalo je da će to biti njegova jama, njegov grob. (Pročitati Jonu 2:2-6.)

18, 19. Šta se dogodilo Joni u dubini mora, kakvo stvorenje se pojavilo i ko je bio iza tih događaja? (Videti i fusnotu.)

 ¹⁸ Ali gle! Nešto se približava — ogromna, mračna prilika, neko živo biće. Primakavši se sasvim blizu, ustremljuje se na Jonu. Velike čeljusti se razjapljuju i gutaju ga!

¹⁹ Jona sigurno misli da je to kraj. Međutim, dešava se nešto neobično. Shvata da je još uvek živ! Nije smrvljen, niti se ugušio. Ne, dah života je još uvek u njemu, premda se takoreći nalazi u svom grobu. Sve više ga ispunjava strahopoštovanje. Bez sumnje, njegov Bog Jehova je „poslao veliku ribu da [ga] proguta“ * (Jona 1:17).

20. Šta nam o Joni otkriva molitva koju je uputio u utrobi velike ribe?

²⁰ Prolaze minuti, a zatim i sati. Tamo u najdubljoj tami, Jona sabira misli i moli se Jehovi Bogu. Njegova molitva, koja je u celosti zapisana u drugom poglavlju knjige, otkriva nam mnogo toga. Pokazuje nam da je Jona veoma dobro poznavao svete spise, pošto se često osvrtao na Psalme. Takođe nam otkriva jednu njegovu lepu osobinu — zahvalnost. Jona je zaključio: „A ja ću ti zahvaljivati i žrtve prinositi. Što sam se zavetovao, ispuniću. Spasenje je od Jehove“ (Jona 2:9).

21. Šta je Jona naučio o izbavljenju i šta mi ne treba da zaboravimo?

²¹ Tamo gde se najmanje nadao — „u utrobi ribe“ — Jona je naučio da Jehova može doneti spasenje bilo kome, bilo gde i bilo kad. Čak i na takvom mestu, Jehova je pronašao i spasao svog slugu u nevolji (Jona 1:17). Samo Jehova može održati čoveka u životu tri dana i tri noći u utrobi ribe. Ne treba da zaboravimo da je Jehova ’Bog u čijoj je ruci naš dah‘ (Dan. 5:23). Njemu dugujemo svoj dah, samo  svoje postojanje. Da li smo mu zahvalni za to? Zar mu onda ne dugujemo i svoju poslušnost?

22, 23. (a) Kakvu je priliku Jona imao da pokaže zahvalnost? (b) Šta od Jone možemo naučiti kada je reč o našim greškama?

²² A kako je bilo s Jonom? Da li je naučio da svoju zahvalnost Jehovi pokaže poslušnošću? Jeste. Nakon tri dana i tri noći, riba je donela Jonu pravo do obale i ’izbljuvala ga na kopno‘ (Jona 2:10). Zamisli samo — Jona čak nije morao ni da pliva do obale! Naravno, morao je da se potrudi da pronađe put do svog odredišta. Međutim, ubrzo će imati priliku da pokaže koliko je zaista zahvalan Jehovi. U Joni 3:1, 2 stoji: „Jehovina reč došla je Joni i drugi put: ’Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i objavi mu ono što ti govorim da mu objaviš!‘“ Šta će Jona uraditi?

²³ Ovog puta ne okleva. Čitamo: „Jona je ustao i otišao u Ninivu po Jehovinoj reči“ (Jona 3:3). Poslušao je Jehovu. Očigledno je naučio nešto iz svojih grešaka. I u tome treba da oponašamo Joninu veru. Svi grešimo (Rimlj. 3:23). Ali da li se predajemo ili učimo iz svojih grešaka i trudimo se da ubuduće budemo poslušni Bogu?

24, 25. (a) Kako je Jehova nagradio Jonu? (b) Koje nagrade očekuju Jonu u budućnosti?

²⁴ Da li je Jehova nagradio Jonu za njegovu poslušnost? Jeste. Izgleda da je Jona kasnije saznao da su mornari preživeli. Odmah nakon Joninog samopožrtvovanog čina, oluja se stišala i mornare je „obuzeo veliki strah od Jehove“ pa su prineli žrtvu njemu, a ne svojim lažnim bogovima (Jona 1:15, 16).

²⁵ Još veća nagrada usledila je mnogo kasnije. Isus je rekao da ono što je Jona doživeo u utrobi velike ribe predočava vreme koje će on sam provesti u grobu. (Pročitati Mateja 12:38-40.) Joni će sigurno biti veoma drago kad sazna za taj blagoslov nakon što uskrsne na zemlji! (Jov. 5:28, 29). Jehova želi i tebe da blagoslovi. Da li ćeš poput Jone učiti iz svojih grešaka i biti poslušan i nesebičan?