1-3. Koji su neki faktori zbog kojih se Isusova smrt razlikuje od bilo koje druge smrti u istoriji?

 JEDNOG prolećnog dana pre skoro 2 000 godina, sudilo se jednom nevinom čoveku optuženom za zločine koje nikada nije počinio i on je zatim umro mučeničkom smrću. To nije bilo prvo okrutno i nepravedno pogubljenje u istoriji; niti je, nažalost, bilo poslednje. Pa ipak, ta smrt je bila drugačija od bilo koje druge smrti.

² Dok su tom čoveku isticali poslednji, teški sati, sam izgled neba je pokazivao da se dešavalo nešto veoma značajno. Iako je bilo podne, zemlja je najednom bila obavijena tamom. Kao što je rekao jedan istoričar, „nestalo [je] sunčeve svetlosti“ (Luka 23:44, 45). Zatim je taj čovek, pre nego što je izdahnuo, izgovorio nezaboravne reči: „Dovršeno je!“ Da, time što je položio svoj život, on je postigao nešto veličanstveno. Njegova žrtva je bila najveći izraz ljubavi koji je ikada pokazao neki čovek (Jovan 15:13; 19:30).

³ Naravno, to je bio Isus Hrist. Njegova patnja i smrt tog sumornog dana, 14. nisana 33. n. e., dobro su poznati. Međutim, često se previdi jedna važna činjenica. Premda je Isus mnogo propatio, neko drugi je još više patio. U stvari, taj neko je tog dana podneo još veću žrtvu — što je najveći čin ljubavi koji je ikada iko izvršio u svemiru. Koji je to čin bio? Odgovor pruža odgovarajuć uvod u najvažniju temu — Jehovinu ljubav.

4. Kako je jedan rimski vojnik uvideo da Isus nije bio običan čovek, i šta je zaključio?

⁴ Rimski centurion koji je nadgledao Isusovo pogubljenje  bio je zbunjen i tamom koja je prethodila Isusovoj smrti i snažnim zemljotresom koji je usledio nakon toga. On je rekao: „Ovo je zaista bio Božji Sin“ (Matej 27:54). Bilo je sasvim jasno da Isus nije bio običan čovek. Taj vojnik je učestvovao u pogubljenju jedinorođenog Sina Svevišnjeg Boga! Ali, koliko je taj Sin bio drag svom Ocu?

5. Kako bi se moglo ilustrovati ogromno vreme koje su Jehova i Isus proveli zajedno na nebu?

⁵ Biblija kaže da je Isus „prvenac svega što je stvoreno“ (Kološanima 1:15). Zamisli — Jehovin Sin je postojao još pre materijalnog svemira. Koliko su onda Otac i Sin bili zajedno? Neki naučnici procenjuju da je svemir star 13 milijardi godina. Možeš li samo zamisliti to ogromno razdoblje? Da bi ljudi lakše shvatili vreme postojanja svemira koje su naučnici izračunali, u jednom planetarijumu postoji jedan 110 metara dugačak dijagram vremena. Dok posetioci idu pokraj tog dijagrama, svaki korak koji naprave predstavlja oko 75 miliona godina postojanja svemira. Na kraju tog dijagrama, celokupna ljudska istorija predstavljena je jednom jedinom oznakom debljine ljudske vlasi! Pa ipak, čak i da je ova procena tačna, ta celokupna linija koja označava vreme ne bi bila dovoljna da se predstavi životni vek Jehovinog Sina! Šta je on radio sve to vreme?

6. (a) Šta je Jehovin Sin radio pre nego što je postao čovek? (b) Kakva veza postoji između Jehove i njegovog Sina?

⁶ Sin je s radošću služio kao Očev „vešt graditelj“ (Poslovice 8:30). Biblija kaže: „Bez [Sina] nije postalo ništa“ (Jovan 1:3). Dakle, Jehova i njegov Sin su zajedno radili na stvaranju svega drugog. Kako je za njih to bilo uzbudljivo, srećno vreme! Mnogi će se složiti da je ljubav između roditelja i deteta zadivljujuće snažna. Da, ljubav je ono što ih „savršeno povezuje“ (Kološanima 3:14). Ko bi, onda, mogao dokučiti snagu veze koja je postojala tokom ogromnog vremena? Jasno je da su Jehova Bog i njegov Sin ujedinjeni najsnažnijom vezom ljubavi koja je ikada postojala.

7. Kako je Jehova prilikom Isusovog krštenja izrazio šta oseća prema svom Sinu?

 ⁷ Ipak, Otac je poslao svog Sina na Zemlju da se rodi kao ljudska beba. To je značilo da će Jehova morati na nekoliko decenija da se odrekne bliskog druženja na nebu sa svojim voljenim Sinom. On je s velikim zanimanjem posmatrao s neba kako Isus raste do savršenog čoveka. Kada je imao oko 30 godina, Isus se krstio. Ne moramo da nagađamo šta je Jehova osećao prema njemu. Lično on je kao Otac rekao s neba: „Ovo je moj voljeni Sin, koji je po mojoj volji“ (Matej 3:17). Ocu mora da je bilo veoma drago što je video kako Isus verno radi sve što je bilo prorečeno, sve što se tražilo od njega! (Jovan 5:36; 17:4).

8, 9. (a) Kroz šta je Isus prošao 14. nisana 33. n. e., i kako je to uticalo na njegovog nebeskog Oca? (b) Zašto je Jehova dozvolio da njegov Sin pati i umre?

⁸ Međutim, kako se Jehova osećao 14. nisana 33. n. e.? Kako se osećao kada je Isus bio izdat i kada ga je kasnije te noći uhapsila jedna grupa ljudi? Kad su ga napustili prijatelji i kada mu je nezakonito suđeno? Kad su ga ismejavali, pljuvali i udarali pesnicama? Kad su ga bičevali, parajući mu leđa? Kad su mu klinovima proboli ruke i noge i prikovali ga za drveni stub i ostavili da visi dok mu se narod rugao? Kako se Otac osećao dok je njegov voljeni Sin zapomagao u mukama? Kako se Jehova osećao dok je Isus izdisao, i kada prvi put od početka sveg stvarstva Njegov dragi Sin nije postojao? (Matej 26:14-16, 46, 47, 56, 59, 67; 27:38-44, 46; Jovan 19:1).

⁹ To ne možemo rečima iskazati. Pošto Jehova ima osećanja, ne možemo opisati bol koju je on osećao zbog smrti svog Sina. Ono što možemo objasniti jeste zašto je Jehova dozvolio da se to desi. Zašto je Otac izložio sebe svemu tome? Jehova nam otkriva nešto veličanstveno u Jovanu 3:16, biblijskom stihu koji je toliko važan da se naziva „jevanđelje u  malom“. U njemu piše: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ Dakle, Jehovin motiv je bila ljubav. Jehovin dar — to što je poslao svog Sina da propati i umre za nas — bio je najveći izraz ljubavi koji je ikada pokazan.

10. Koju potrebu imaju ljudi, i šta se desilo sa značenjem reči „ljubav“?

¹⁰ Šta znači reč „ljubav“? Ljubav se opisuje kao najveća ljudska potreba. Od kolevke pa do groba, ljudi čeznu za ljubavlju, cvetaju od njene topline, a venu i umiru kada je nema. Pa ipak, ljubav je iznenađujuće teško definisati. Tačno je da ljudi puno govore o ljubavi. Nema kraja knjigama, pesmama i poemama na tu temu. Ono do čega ljubav dovodi ne razjašnjava uvek i njeno značenje. U stvari, ta reč se toliko mnogo koristi da izgleda da je njeno pravo značenje još nejasnije.

11, 12. (a) Gde možemo mnogo toga naučiti o ljubavi, i zašto baš tamo? (b) Koje su vrste ljubavi postojale u drevnom grčkom jeziku, i koja se reč za „ljubav“ najčešće koristi u Hrišćanskim grčkim spisima? (Vidi i fusnotu.) (v) Koje značenje u Bibliji često ima reč agape?

¹¹ Međutim, Biblija jasno pokazuje šta je ljubav. Expository Dictionary of New Testament Words zapaža: „Ljubav se može prepoznati samo po postupcima na koje navodi.“ Biblijski izveštaji o Jehovinim postupcima umnogome nas uče o njegovoj ljubavi — o dobrodušnoj naklonosti koju on ima prema svojim stvorenjima. Na primer, šta bi više moglo govoriti o ovoj osobini od ranije opisanog najvećeg čina ljubavi samog Jehove? U narednim poglavljima ćemo videti još mnoge druge primere Jehovine ljubavi na delu. Osim toga, možemo steći izvestan uvid iz izvornih reči koje se koriste u Bibliji za „ljubav“. U drevnom grčkom jeziku su  postojale četiri reči za „ljubav“. a Od njih se u Hrišćanskim grčkim spisima najčešće koristi agape. Jedan biblijski rečnik je naziva ’najsnažnijom rečju koja se može zamisliti za ljubav‘. Zašto?

¹² U Bibliji agape često ukazuje na ljubav koja se vodi načelima. Zato je to više od samo neke emocionalne reakcije na drugu osobu. Ona u suštini podrazumeva puno više i više su uključeni promišljenost i razboritost. Iznad svega, hrišćanska ljubav je krajnje nesebična. Na primer, pogledaj još jednom Jovana 3:16. Šta je „svet“ koji je Bog toliko voleo da je dao svog jedinorođenog Sina? To su ljudi koji se mogu otkupiti. Tu spadaju mnogi koji vode grešan način života. Da li Jehova voli svakoga kao ličnog prijatelja, na način na koji je voleo vernog Avrahama? (Jakovljeva 2:23). Ne, ali Jehova s ljubavlju ukazuje dobrotu svima, čak i uz veliku ličnu žrtvu. On želi da se svi pokaju i promene svoj način života (2. Petrova 3:9). Mnogi to i rade. Takve on rado prihvata za svoje prijatelje.

13, 14. Šta pokazuje da hrišćanska ljubav često podrazumeva i srdačnu naklonost?

¹³ Međutim, neki imaju pogrešnu predstavu o značenju reči agape onako kako se koristi u Bibliji. Oni misle da je to hladna, intelektualna ljubav. Činjenice pokazuju da hrišćanska ljubav često podrazumeva i srdačnu ličnu naklonost. Na primer, kada je napisao: „Otac voli Sina“, Jovan je upotrebio jedan oblik reči agape (Jovan 3:35). Da li je ta  ljubav bez srdačne naklonosti? Jednom drugom prilikom, kada je Isus rekao: „Otac voli Sina“, upotrebio je oblik reči filio, koja nosi misao o srdačnoj naklonosti (Jovan 5:20). Jehovina ljubav često uključuje nežnu naklonost. Međutim, njegova ljubav nikada nije pod uticajem puke sentimentalnosti. Ona je uvek vođena njegovim mudrim i pravednim načelima.

¹⁴ Kao što smo videli, sve Jehovine osobine su izvrsne, savršene i privlačne. Ali ljubav je najprivlačnija od svih. Ništa nas toliko ne privlači Jehovi. Na svu sreću, ljubav je i njegova glavna osobina. Kako to znamo?

15. Šta Biblija kaže o Jehovinoj osobini ljubavi, i na koji način je ta izjava jedinstvena? (Vidi i fusnotu.)

¹⁵ U Bibliji je o ljubavi rečeno nešto što nigde nije rečeno o drugim Jehovinim glavnim osobinama. Pismo ne kaže da je Bog moć, niti da je Bog pravda, čak ni da je Bog mudrost. On poseduje te osobine, on je njihov osnovni izvor i neuporediv je s obzirom na te tri osobine. Međutim, o četvrtoj osobini se kaže nešto ozbiljnije: „Bog je ljubav“ b (1. Jovanova 4:8). Šta to znači?

16-18. (a) Zašto Biblija kaže „Bog je ljubav“? (b) Zašto je čovek od svih stvorenja na planeti najpodesniji kao simbol Jehovine osobine ljubavi?

¹⁶ Izjava „Bog je ljubav“ nije neko jednostavno izjednačavanje, kao da se kaže „Bog je isto što i ljubav“. Nikako ne možemo okrenuti ovu izjavu i reći „ljubav je Bog“. Jehova je daleko više od neke apstraktne osobine. On je osoba koja pored  ljubavi ima širok spektar osećanja i osobina. Međutim, ljubav vrlo duboko prožima Jehovu. Zato jedan priručnik ovako kaže o tom stihu: „Božja suština ili priroda jeste ljubav.“ Uopšte uzev, o tome bismo mogli i ovako da razmišljamo: Jehovina moć mu omogućuje da deluje. Njegova pravda i mudrost ga vode u načinu na koji deluje. Ali ljubav ga pokreće da deluje. I njegova ljubav uvek stoji iza načina na koji on ispoljava svoje ostale osobine.

¹⁷ Često se kaže da je Jehova samo oličenje ljubavi. Zato, ako želimo da učimo o načelnoj ljubavi, moramo učiti o Jehovi. Naravno, ovu divnu osobinu možemo videti i kod ljudi. Ali otkuda ona njima? Jehova je prilikom stvaranja, očigledno svom Sinu, rekao sledeće: „Načinimo čoveka po svojoj slici, da bude sličan nama“ (Postanak 1:26). Od svih stvorenja na ovoj planeti, jedino ljudi mogu odlučiti da vole, te da tako oponašaju svog nebeskog Oca. Seti se da je Jehova upotrebio različita stvorenja kao simbole svojih glavnih osobina. Međutim, za simbol svoje glavne osobine, ljubavi, Jehova je izabrao svoje najuzvišenije zemaljsko stvarstvo, čoveka (Jezekilj 1:10).

¹⁸ Kada volimo na nesebičan način koji je vođen načelima, mi odražavamo Jehovinu glavnu osobinu. Upravo kao što je napisao apostol Jovan: „A mi volimo, jer je on prvi voleo nas“ (1. Jovanova 4:19). Ali na koje je načine Jehova prvi zavoleo nas?

19. Zašto se može reći da je ljubav igrala glavnu ulogu u Jehovinom stvaralačkom delovanju?

¹⁹ Ljubav nije ništa novo. Na kraju krajeva, šta je pokrenulo Jehovu da počne da stvara? Nije to bila njegova usamljenost i potreba za društvom. Jehova je potpun i sam je sebi dovoljan, ništa mu ne nedostaje što bi neko drugi mogao da mu nadomesti. Ali ljubav, njegova aktivna osobina,  prirodno ga je navela da poželi da podeli radosti života s inteligentnim stvorenjima koja bi mogla ceniti takav dar. „Početak Božjih dela stvaranja“ bio je njegov jedinorođeni Sin (Otkrivenje 3:14). Zatim je Jehova upotrebio tog veštog graditelja da bi sve stvorio, počevši od anđela (Jov 38:4, 7; Kološanima 1:16). Blagoslovljeni slobodom, inteligencijom i osećanjima, ti moćni duhovi su imali priliku da razvijaju međusobnu privrženost protkanu ljubavlju i, iznad svega, privrženost prema Jehovi Bogu (2. Korinćanima 3:17). Prema tome, voleli su zato što su najpre oni bili voljeni.

20, 21. Koji su dokaz Adam i Eva imali da ih je Jehova voleo, i kako su reagovali na to?

²⁰ Tako je bilo i s čovečanstvom. Adam i Eva su od samog početka praktično bili obasuti ljubavlju. Gde god da su pogledali u svom rajskom domu u Edenu, mogli su videti dokaze da ih Otac voli. Zapazi šta Biblija kaže: „Jehova Bog [je] zasadio vrt u Edenu, prema istoku, i tamo je smestio čoveka kog je stvorio“ (Postanak 2:8). Jesi li ikada bio u nekom stvarno lepom vrtu ili parku? Šta ti se najviše dopalo? Svetlo koje je u daljini prodiralo kroz lišće? Veličanstveno šarenilo boja u nekoj leji cveća? Muzika koju su u pozadini stvarali žubor vode, poj ptica i zujanje insekata? Ili je to bio miris drveća, voća i cveća? Bilo kako bilo, nijedan današnji park se ne može uporediti s Edenskim vrtom. Zašto?

²¹ Taj vrt je zasadio lično Jehova! Mora da je bio neopisivo lep. Svako drvo je bilo veličanstveno zbog lepote ili zbog ukusnog voća na njemu. Taj vrt je bio dobro navodnjavan, prostran i bio je pun izuzetno raznolikih životinja. Adam i Eva su imali sve zbog čega bi im život bio srećan i ispunjen, uključujući i zadovoljavajuć posao i savršeno društvo. Jehova je prvi voleo njih, te su imali sve razloge da odgovore na isti način. Međutim, nisu to uradili. Umesto da  s ljubavlju slušaju svog nebeskog Oca, sebično su se pobunili protiv njega (Postanak, 2. poglavlje).

22. Kako je Jehovina reakcija na pobunu u Edenu dokazala da je njegova ljubav lojalna?

²² To mora da je jako zabolelo Jehovu! Ali da li se zbog te pobune njegovo srce puno ljubavi ispunilo ozlojeđenošću? Ne! „Njegova verna ljubav traje večno“ (Psalam 136:1). Zato je on odmah naumio da s puno ljubavi učini sve što je potrebno da bi otkupio svakoga od Adamovih i Evinih potomaka koji bi imali ispravan stav. Kao što smo videli, u to je spadala otkupna žrtva njegovog voljenog Sina, koja je skupo koštala Oca (1. Jovanova 4:10).

23. Koji je jedan od razloga zbog čega je Jehova ’srećan Bog‘, i koje će se važno pitanje osmotriti u sledećem poglavlju?

²³ Da, Jehova od početka preuzima inicijativu u pokazivanju ljubavi prema čovečanstvu. Na bezbroj načina, ’on je prvi zavoleo nas‘. Ljubav unapređuje harmoniju i radost, i zato nije čudo što se Jehova opisuje kao ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11). Međutim, pojavljuje se jedno važno pitanje: Da li Jehova voli i svakog od nas ponaosob? Sledeće poglavlje će se pozabaviti tim pitanjem.