1-3. Šta se dešava kada oponašamo Jehovin primer u pokazivanju ljubavi?

 „VIŠE usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35). Ove Isusove reči naglašavaju jednu važnu istinu — nesebična ljubav sama po sebi donosi nagrade. Iako se velika sreća doživi kada se primi ljubav, još veću sreću donosi davanje, to jest pokazivanje ljubavi prema drugima.

² To najbolje zna naš nebeski Otac. Kao što smo videli u prethodnim poglavljima ovog dela, Jehova je najveći primer ljubavi. Niko nije pokazao ljubav na izraženije načine niti tokom dužeg perioda od njega. Da li je onda uopšte čudno što se Jehova naziva ’srećnim Bogom‘? (1. Timoteju 1:11).

³ Naš Bog želi da se trudimo da budemo poput njega, posebno što se tiče pokazivanja ljubavi. U Efešanima 5:1, 2 nam se kaže: „Zato se ugledajte na Boga, kao njegova voljena deca. Živite u ljubavi.“ Kada oponašamo Jehovin primer u pokazivanju ljubavi, mi doživljavamo tu veću sreću koja proizlazi iz davanja. Takođe osećamo zadovoljstvo jer znamo da ugađamo Jehovi, budući da nas njegova Reč podstiče da ’volimo jedni druge‘ (Rimljanima 13:8). Ali postoje i drugi razlozi zbog kojih treba da ’živimo u ljubavi‘.

4, 5. Zašto je važno da pokazujemo samopožrtvovanu ljubav prema suvernicima?

⁴ Zašto je važno da pokazujemo ljubav prema suvernicima? Zato što je, jednostavno rečeno, ljubav suština pravog hrišćanstva. Bez ljubavi ne možemo biti bliski sa suhrišćanima, i što je još ozbiljnije, nismo ništa u Jehovinim očima. Osmotri kako je to istaknuto u Božjoj Reči.

 ⁵ Poslednje noći svog zemaljskog života, Isus je ovako rekao svojim učenicima: „Dajem vam novu zapovest: Volite jedni druge. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedni druge. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedni druge“ (Jovan 13:34, 35). „Kao što sam ja voleo vas“ — ovim rečima nam se zapoveda da pokazujemo onakvu ljubav kakvu je Isus pokazivao. U 29. poglavlju smo primetili da je Isus postavio izvanredan primer u pokazivanju samopožrtvovane ljubavi tako što je tuđe potrebe i interese stavljao ispred svojih. I mi treba da pokazujemo nesebičnu ljubav, i to tako jasno da naša ljubav bude očigledna čak i onima van hrišćanske skupštine. Da, samopožrtvovana bratska ljubav je oznaka po kojoj se prepoznajemo kao pravi Hristovi sledbenici.

6, 7. (a) Kako znamo da Jehovina Reč stavlja veliki naglasak na pokazivanje ljubavi? (b) Na koji aspekt ljubavi se usredsređuju Pavlove reči zapisane u 1. Korinćanima 13:4-8?

⁶ Šta ako nam nedostaje ljubavi? „Kad [...] ljubavi ne bih imao, bio bih kao gong koji odjekuje ili kao činele koje odzvanjaju“ (1. Korinćanima 13:1). Činele koje odzvanjaju proizvode oštar zvuk. A gong koji odjekuje? Drugi prevodi kažu „bučan gong“ ili „gong koji odzvanja“. Stvarno odgovarajuća poređenja! Osoba bez ljubavi je poput nekog muzičkog instrumenta koji stvara neugodnu buku koja umesto da privlači, odbija. Kako bi takva osoba mogla da ima blizak odnos s drugima? Pavle je i ovo rekao: „Kad bih [...] i gore [mogao] da premeštam, a ljubavi ne bih imao, bio bih ništa“ (1. Korinćanima 13:2). Zamisli, osoba bez ljubavi je „ništa“, uprkos bilo kojim delima koja možda čini! Zar onda nije jasno da Jehovina Reč stavlja veliki naglasak na pokazivanje ljubavi?

⁷ Međutim, kako možemo pokazivati tu osobinu u ophođenju s drugima? Da bismo odgovorili na to, osmotrimo Pavlove reči iz 1. Korinćanima 13:4-8. Naglasak u tim  stihovima nije ni na Božjoj ljubavi prema nama, niti na našoj ljubavi prema Bogu. Umesto toga, Pavle se usredsredio na to kako mi treba da pokazujemo ljubav jedni prema drugima. On je opisao šta između ostalog jeste ljubav, a šta nije.

8. Kako nam strpljenje može pomoći u kontaktima s drugima?

⁸ „Ljubav je strpljiva.“ Dakle, voleti znači strpljivo podnositi druge (Kološanima 3:13). Zar nam takva strpljivost nije potrebna? Pošto smo nesavršena stvorenja koja tesno sarađuju, sasvim je realno očekivati da nam naša hrišćanska braća s vremena na vreme idu na živce i da i mi njima isto tako idemo na živce. Ali strpljivost i samosavladavanje nam mogu pomoći da pređemo preko manjih stvari koje nas zabole ili nam smetaju u našim odnosima s drugima — bez narušavanja mira u skupštini.

9. Na koje načine možemo pokazati dobrotu prema drugima?

 ⁹ ’Ljubav je dobra.‘ Dobrota se pokazuje korisnim delima i obzirnim rečima. Ljubav nas pokreće da tražimo načine kako da pokažemo dobrotu, naročito prema onima kojima je najpotrebnija. Na primer, možda je neki stariji suvernik usamljen i potrebna mu je jedna ohrabrujuća poseta. Možda nekoj samohranoj majci ili sestri koja živi u religiozno razdeljenom domu treba neka pomoć. Nekome ko je bolestan ili ko prolazi kroz neku nedaću možda je potrebno da čuje ljubazne reči od nekog vernog prijatelja (Poslovice 12:25; 17:17). Kada preuzimamo inicijativu da pokažemo dobrotu na takve načine, mi pokazujemo iskrenost naše ljubavi (2. Korinćanima 8:8).

10. Kako nam ljubav pomaže da podupiremo i govorimo istinu, čak i kada to nije lako?

¹⁰ ’Ljubav se raduje istini.‘ Jedan drugi prevod kaže: ’Ljubav radosno podržava istinu.‘ Ljubav nas pokreće da podupiremo istinu i da ’govorimo istinu jedan drugom‘ (Zaharija 8:16). Na primer, ako je neka nama draga osoba uključena u ozbiljan greh, ljubav prema Jehovi — i prema tom grešniku — pomoći će nam da se držimo Božjih merila, a ne da pokušavamo da sakrijemo ili opravdamo neispravno postupanje, ili čak da nešto slažemo. Doduše, možda je teško da se prihvati istina o toj stvari. Ali, pošto želimo najbolje toj nama dragoj osobi, mi želimo da ona primi izraz Božje discipline u ljubavi i da se odazove na nju (Poslovice 3:11, 12). Kao hrišćani koji poseduju ljubav, takođe se trudimo „da u svemu pošteno postupamo“ (Jevrejima 13:18).

11. Pošto ljubav „sve podnosi“, šta treba da nastojimo da radimo s obzirom na omaške suvernika?

¹¹ ’Ljubav sve podnosi.‘ Ovaj izraz doslovno znači „sve pokriva“ (Kingdom Interlinear). U 1. Petrovoj 4:8 stoji: „Ljubav pokriva mnoštvo greha.“ Da, hrišćanin koji se vodi  ljubavlju nije takav da jedva čeka da iznese na videlo sve nesavršenosti i omaške svoje braće u veri. U mnogim slučajevima greške suvernika nisu toliko ozbiljne i mogu se pokriti ljubavlju (Poslovice 10:12; 17:9).

12. Kako je apostol Pavle pokazao da je o Filimonu mislio sve najbolje, i šta možemo naučiti iz njegovog primera?

¹² ’Ljubav sve veruje.‘ Mofatov prevod kaže da ljubav „uvek želi da veruje najbolje“. Mi nismo sumnjičavi prema suvernicima, dovodeći u pitanje svaki njihov poticaj. Ljubav nam pomaže da ’verujemo najbolje‘ o našoj braći i da imamo poverenje u njih. a Zapazi jedan primer u Pavlovom pismu Filimonu. Pavle je pisao kako bi ohrabrio Filimona da ljubazno primi odbeglog roba Onisima, koji je postao hrišćanin. Umesto da primorava Filimona, Pavle je uputio molbu temeljenu na ljubavi. Izrazio je uverenje da će Filimon uraditi ispravnu stvar, rekavši: „Pišem ti, jer sam uveren da ćeš me poslušati i da ćeš učiniti i više od ovoga za šta te molim“ (21. stih). Kada nas ljubav pokreće da izrazimo takvo poverenje u braću, mi budimo ono najbolje u njima.

13. Kako možemo pokazati da se nadamo najboljem za našu braću?

¹³ ’Ljubav se svemu nada.‘ Baš kao što ima poverenje, ljubav ima i nadu. Motivisani ljubavlju, mi se nadamo najboljem za našu braću. Na primer, ako neki brat „krene pogrešnim putem, a da toga nije svestan“, mi se nadamo da će se odazvati na ljubazne napore koji se ulože u to da se on promeni (Galatima 6:1). Takođe gajimo nadu da će se oni koji su slabi u veri oporaviti. Strpljivi smo s takvima i radimo ono što možemo da bismo im pomogli da postanu jaki u veri (Rimljanima 15:1; 1. Solunjanima 5:14). Čak i ako neko ko nam je drag zastrani, ne napušta nas nada  da će se on jednog dana opametiti i vratiti Jehovi, poput izgubljenog sina iz Isusovog poređenja (Luka 15:17, 18).

14. Na koje načine može biti ispitana naša istrajnost unutar skupštine, i kako će nam ljubav pomoći da ispravno reagujemo?

¹⁴ ’Ljubav sve trpi.‘ Istrajnost nam omogućuje da stojimo čvrsto uprkos razočaranjima ili teškoćama. Ispiti istrajnosti ne dolaze samo iz izvora van skupštine. Ponekad možemo biti ispitani i unutar nje. Pošto smo nesavršeni, ponekad nas mogu razočarati naša braća. Neka nepromišljena izjava može povrediti naša osećanja (Poslovice 12:18). Možda se neka skupštinska stvar ne obavlja onako kako mi mislimo da treba. Možda nas uznemirava ponašanje nekog uvaženog brata, navodeći nas da se pitamo: ’Kako jedan hrišćanin može tako da radi?‘ Kada naiđemo na takve situacije, da li ćemo se povući iz skupštine i prestati da služimo Jehovi? Nećemo ako imamo ljubav! Da, ljubav nas sprečava da postanemo toliko zaslepljeni propustima nekog brata da više ne možemo videti nikakvo dobro u njemu ili u skupštini kao celini. Ljubav nam pomaže da ostanemo verni Bogu i da podupiremo skupštinu uprkos nečemu što bi neki drugi nesavršeni čovek mogao da kaže ili uradi (Psalam 119:165).

15. Šta je ljubomora, i kako nam ljubav pomaže da izbegavamo tu destruktivnu emociju?

¹⁵ „Ljubav nije ljubomorna“ (1. Korinćanima 13:4, fusnota). Ljubomora može prouzrokovati da zavidimo drugima na onome što imaju — na njihovim stvarima, prednostima ili sposobnostima. Takva ljubomora je sebična, destruktivna emocija koja, ako se ne kontroliše, može narušiti mir u skupštini. Šta će nam pomoći da se odupremo sklonosti prema zavisti? (Jakovljeva 4:5). Jednom rečju, ljubav. Ta dragocena osobina nam može pomoći da se radujemo sa onima koji na izgled imaju izvesne prednosti u životu koje  mi nemamo (Rimljanima 12:15). Kada neko dobije hvalu za neku izuzetnu sposobnost ili neko izvanredno dostignuće, ljubav nam pomaže da na to ne gledamo kao na atak na našu ličnost.

16. Ako zaista volimo braću, zašto ćemo izbegavati hvalisanje o onome što radimo u službi za Jehovu?

¹⁶ ’Ljubav se ne hvali, ne uzvisuje se.‘ Ljubav nas sprečava da se razmećemo svojim talentima ili dostignućima. Ako stvarno volimo braću, zar možemo stalno da se hvalimo svojim uspehom u službi ili svojim prednostima u skupštini? Takvo hvalisanje može obeshrabriti druge, prouzrokujući da se osećaju manje vrednima u poređenju s nama. Ljubav nam ne dopušta da se hvalimo onim što nam Bog dozvoljava da radimo u službi za njega (1. Korinćanima 3:5-9). Na kraju krajeva, ljubav se „ne uzvisuje“, ili kako kaže jedan prevod, ona „ne gaji naduvane predstave o ličnoj važnosti“. Ljubav nas sprečava da imamo uzvišeno gledište o sebi (Rimljanima 12:3).

17. Na pokazivanje kakvog obzira prema drugima nas pokreće ljubav, i kakvo ćemo ponašanje zato izbegavati?

¹⁷ ’Ljubav se ne ponaša nepristojno.‘ Osoba koja se nepristojno ponaša, postupa na nedoličan ili uvredljiv način. Takvo ponašanje je bez ljubavi, jer se njime pokazuje krajnje nepoštovanje tuđih osećanja i njihove dobrobiti. Za razliku od toga, učtivost kao deo ljubavi nas pokreće da pokazujemo obzir prema drugima. Ljubav unapređuje lepe manire, ponašanje koje je ugodno Bogu i poštovanje prema suvernicima. Zato nam ljubav neće dozvoliti da učestvujemo u ’sramotnom ponašanju‘ — da, u bilo kakvom ponašanju koje bi potreslo ili uvredilo našu braću (Efešanima 5:3, 4).

18. Zašto osoba koja poseduje ljubav ne zahteva da se sve uradi po njenom?

¹⁸ ’Ljubav ne gleda svoju korist.‘ Jedan prevod na ovom mestu kaže: „Ljubav ne insistira da bude po njenom.“ Osoba  koja ima ljubav ne zahteva da sve bude po njenom, kao da je uvek njeno mišljenje ispravno. Ona ne manipuliše drugima, koristeći svoju moć ubeđivanja da bi pobedila one koji imaju drugačije gledište. Takva tvrdoglavost bi otkrila izvesnu meru ponosa, a Biblija kaže: „Ponos prethodi propasti i oholost prethodi padu“ (Poslovice 16:18). Ako zaista volimo braću, poštovaćemo njihova gledišta, i gde je moguće, pokazaćemo spremnost da popustimo. Popustljiv duh je u skladu s Pavlovim rečima: „Neka niko ne gleda svoju korist, nego korist drugih“ (1. Korinćanima 10:24).

19. Kako nam ljubav pomaže da reagujemo kada nas drugi uvrede?

¹⁹ ’Ljubav nije razdražljiva, ne pamti zlo.‘ Ljubav se ne da tako lako isprovocirati onim što drugi kažu ili urade. Istina, sasvim je normalno što se uznemirimo kada nas drugi uvrede. Ali čak i ako se opravdano naljutimo, ljubav ne dopušta da ostanemo isprovocirani (Efešanima 4:26, 27). Nećemo pamtiti uvredljive reči ili postupke, kao da ih zapisujemo u neki dnevnik da ih ne bismo zaboravili. Umesto toga, ljubav nas pokreće da oponašamo našeg ljubaznog Boga. Kao što smo videli u 26. poglavlju, Jehova oprašta kada postoji dobar razlog za to. Kada nam oprašta, on zaboravlja, to jest, ne čuva te grehe protiv nas za neko buduće vreme. Nismo li zahvalni što Jehova ne vodi evidenciju o greškama?

20. Kako treba da reagujemo ako se neki suvernik uhvati u zamku neispravnog postupanja i zbog toga loše prođe?

²⁰ ’Ljubav se ne raduje nepravdi.‘ Jedan prevod ovde kaže: „Ljubav se [...] ne naslađuje tuđim gresima.“ Mofatov prevod kaže: „Ljubavi nikada nije drago kada drugi pogreše.“ Ljubav ne nalazi zadovoljstvo u nepravdi, i zato nemojmo zatvoriti oči ni pred kakvim nemoralom. Kako reagujemo ako se neki suvernik uhvati u zamku greha i zbog toga loše prođe? Ljubav nam neće dozvoliti da se radujemo, kao da  kažemo: ’Neka! To je i zaslužio!‘ (Poslovice 17:5). Međutim, radujemo se kada neki brat koji je pogrešio preduzme korake da se oporavi posle duhovnog pada.

21-23. (a) Šta je Pavle mislio kada je rekao da „ljubav nikada ne prestaje“? (b) Šta će biti osmotreno u poslednjem poglavlju?

²¹ „Ljubav nikada ne prestaje“ (1. Korinćanima 13:8, fusnota). Šta je Pavle mislio ovim rečima? Kao što se vidi iz konteksta, on je govorio o darovima duha koji su postojali među ranim hrišćanima. Ti darovi su služili kao znaci da Bog odobrava novoosnovanu skupštinu. Ali nisu svi hrišćani mogli da leče, proriču ili govore jezicima. Međutim, to nije bilo važno; čudesni darovi će ionako na kraju prestati.  Pa ipak, nešto drugo će ostati, nešto što je svaki hrišćanin mogao razvijati. To je bilo izvanrednije, trajnije nego bilo koji čudesan dar. U stvari, Pavle je to nazvao ’uzvišenijim putem‘ (1. Korinćanima 12:31). Koji je to „uzvišeniji put“? To je put ljubavi.

²² Da, hrišćanska ljubav koju je Pavle opisao „nikada ne prestaje“. Samopožrtvovana bratska ljubav je i dan-danas znak prepoznavanja Isusovih pravih sledbenika. Zar ne vidimo dokaze takve ljubavi u skupštinama Jehovinih obožavalaca širom sveta? Ta ljubav će večno trajati, jer Jehova obećava večni život svojim slugama (Psalam 37:9-11, 29). Dajmo i dalje sve od sebe da bismo ’živeli u ljubavi‘. Na taj način možemo doživeti veću sreću koja proizlazi iz davanja. Štaviše, možemo i dalje živeti — da, i dalje voleti — i to u svu večnost, oponašajući našeg Boga, Jehovu.

²³ U ovom poglavlju kojim se zaključuje deo o ljubavi, razmotrili smo kako možemo pokazivati ljubav jedni prema drugima. Ali s obzirom na mnoge koristi koje imamo od Jehovine ljubavi — kao i od njegove moći, pravde i mudrosti — dobro je da se pitamo: ’Kako mogu pokazati Jehovi da ga stvarno volim?‘ To pitanje će biti osmotreno u našem poslednjem poglavlju.