1-3. Zašto možemo biti sigurni da je Jehova ponizan?

 OTAC želi da pruži jednu važnu pouku svom detetu. Ima žarku želju da dopre do njegovog srca. Kako da mu priđe? Da li da preteći stoji nad detetom i da bude strog? Ili da čučne da bi bio na detetovoj visini i da govori na blag, privlačan način? Mudar, ponizan otac bi sigurno izabrao ovaj blagi pristup.

² Kakav je Jehova Otac — ohol ili ponizan, strog ili blag? Jehova je sveznajuć, svemudar. Međutim, da li si primetio da znanje i inteligencija ne čine ljude uvek poniznima? Kao što Biblija kaže, „znanje vodi do nadmenosti“ (1. Korinćanima 3:19; 8:1). Ali Jehova, koji je „mudar u srcu“, takođe je i ponizan (Jov 9:4). To ne znači da je on na nekom niskom položaju ili da nije veličanstven, već on jednostavno nije ohol. Zašto je to tako?

³ Jehova je svet. To znači da nije ohol, što je osobina koja onečišćuje (Marko 7:20-22). Osim toga, zapazi šta je prorok Jeremija rekao Jehovi: „Ti ćeš se sigurno setiti i sagnućeš se da mi pomogneš“ a (Tužbalice 3:20). Zamisli! Jehova, Gospodar svemira, bio je spreman da se sagne, to jest da se spusti na Jeremijin nivo, kako bi tom nesavršenom čoveku pokazao blagonaklonost (Psalam 113:7). Da,  Jehova je ponizan. Ali šta sve Božja poniznost uključuje? Kako je ona povezana s mudrošću? I zašto je važna za nas?

4, 5. (a) Šta je poniznost, kako se manifestuje i zašto nikada ne treba da je mešamo sa slabošću ili bojažljivošću? (b) Kako je Jehova pokazao poniznost u ophođenju s Davidom, i koliko je Jehovina poniznost važna za nas?

⁴ Poniznost je odsustvo arogancije i ponosa. Kao unutrašnja osobina srca, poniznost se manifestuje u karakternim crtama kao što su blagost, strpljivost i razumnost (Galatima 5:22, 23). Međutim, ove osobine koje Bog voli nikada ne treba mešati sa slabošću ili bojažljivošću. One nemaju nikakve veze s Jehovinim pravednim gnevom ili njegovom upotrebom razorne moći. Naprotiv, Jehova svojom poniznošću i blagošću pokazuje svoju ogromnu snagu, svoju moć da se savršeno kontroliše (Isaija 42:14). Kako je poniznost povezana s mudrošću? Jedan biblijski priručnik primećuje: „Poniznost se na kraju krajeva odlikuje  [...] nesebičnošću i osnova je sve mudrosti.“ Dakle, istinska mudrost ne može postojati odvojeno od poniznosti. Kako mi imamo koristi od Jehovine poniznosti?

⁵ Kralj David je pevao Jehovi: „Ti mi daješ svoj štit spasenja, tvoja desnica me podržava, tvoja poniznost me čini velikim“ (Psalam 18:35). U stvari, Jehova se spustio kako bi delovao u korist tog običnog nesavršenog čoveka, štiteći ga i podupirući ga iz dana u dan. David je shvatao da ako želi spasenje od njega — i čak, na kraju, da postane slavan kao kralj — to će biti samo zato što je Jehova spreman da se na ovaj način ponizi. Stvarno, ko bi od nas imao bilo kakvu nadu u spasenje da Jehova nije ponizan, spreman da se spusti kako bi s nama postupao kao blag Otac pun ljubavi?

6, 7. (a) Zašto Biblija nigde ne kaže da je Jehova skroman? (b) Koji odnos postoji između blagosti i mudrosti, i ko pruža najbolji primer u tome?

⁶ Vredi zapaziti da postoji razlika između poniznosti i skromnosti. Skromnost je divna osobina koju verni ljudi treba da neguju. Poput poniznosti, i ona ima veze s mudrošću. Na primer, Poslovice 11:2 kažu: „Mudrost je kod skromnih.“ Međutim, Biblija nigde ne kaže da je Jehova skroman. Zašto? Skromnost, kako se koristi u Pismu, ukazuje na to da je osoba svesna svojih ograničenja. Svemoćni nema nikakva ograničenja izuzev onih koja je sam sebi postavio zbog sopstvenih pravednih merila (Marko 10:27; Titu 1:2). Nadalje, kao Svevišnji, on nikome ne polaže račun. Stoga se osobina skromnosti jednostavno ne primenjuje na Jehovu.

⁷ Međutim, Jehova je ponizan i blag. On uči svoje sluge da je blagost neophodna za pravu mudrost. Njegova Reč kaže da je blagost „odraz mudrosti“ b (Jakovljeva 3:13). Osmotri Jehovin primer u tome.

8-10. (a) Zašto je izvanredno to što Jehova pokazuje spremnost da poverava odgovornosti i da sluša? (b) Kako Svemoćni ponizno postupa s anđelima?

⁸ Dirljiv dokaz Jehovine poniznosti ogleda se u njegovoj spremnosti da poverava odgovornosti i da sluša. Zadivljujuće je to što je on uopšte spreman da sluša; Jehovi ne trebaju ni pomoć ni savet (Isaija 40:13, 14; Rimljanima 11:34, 35). Pa ipak, Biblija uvek iznova pokazuje da se Jehova tako spušta na nivo drugih.

⁹ Recimo, osmotri jedan istaknuti događaj iz Avrahamovog života. Avraham je imao tri gosta, od kojih se jednom obraćao sa „Jehova“. Ti gosti su u stvari bili anđeli, ali jedan od njih je došao u Jehovino ime i delovao je u Njegovo ime. Ono što je taj anđeo govorio i radio, bilo je zapravo kao da je Jehova govorio i radio. Preko njega je Jehova rekao Avrahamu da je čuo „pritužbe na Sodom i Gomor“. Jehova je rekao: „Otići ću dole da vidim da li su pritužbe koje čujem protiv njih istinite. Ako nije tako, znaću“ (Postanak 18:3, 20, 21). Naravno, Jehovina poruka nije značila da će Svemoćni lično ’sići‘. Umesto toga, on je opet poslao anđele koji su ga predstavljali (Postanak 19:1). Zašto? Zar Jehova koji sve vidi nije mogao sam da ’zna‘ pravo stanje u tom kraju? Sigurno da je mogao. Ali, Jehova je ponizno dao tim anđelima zadatak da ispitaju situaciju i da posete Lota i njegovu porodicu u Sodomu.

¹⁰ Osim toga, Jehova sluša. Jednom je pitao anđele za predlog o tome kako da se svrgne zli kralj Ahav. Jehovi nije bila potrebna takva pomoć. Pa ipak, prihvatio je predlog jednog anđela i ovlastio ga da sprovede taj predlog (1. Kraljevima 22:19-22). Zar to nije bilo ponizno s njegove strane?

11, 12. Kako je Avraham video da je Jehova ponizan?

 ¹¹ Jehova je čak spreman da sluša i nesavršene ljude koji žele da izraze svoje brige. Na primer, kada je Jehova prvi put rekao Avrahamu da namerava da uništi Sodom i Gomoru, ovaj verni čovek se jako uznemirio. „Zar Sudija cele zemlje neće činiti ono što je pravo?“, rekao je Avraham. Pitao je da li će Jehova poštedeti gradove ako se u njima nađe 50 pravednika. Jehova ga je uverio da će ih poštedeti. Ali Avraham je opet pitao, smanjujući broj na 45, zatim na 40 i tako dalje. Iako ga je Jehova uveravao, Avraham je nastavio sve dok nije došao do deset. Možda Avraham još uvek nije u potpunosti razumeo koliko je Jehova milosrdan. Bilo kako bilo, Jehova je strpljivo i ponizno dopustio svom prijatelju i slugi Avrahamu da na ovaj način izrazi svoju zabrinutost (Postanak 18:23-33).

¹² Koliko bi istaknutih, učenih ljudi toliko strpljivo slušalo nekoga ko je mnogo manje inteligentan? c A naš Bog je upravo tako ponizan. Tokom tog razgovora, Avraham je takođe uvideo i da je Jehova „spor na gnev“ (Izlazak 34:6, fusnota). Možda zato što je shvatao da nema prava da dovodi u pitanje postupanje Svevišnjeg, Avraham je dvaput molio: „Molim te, Jehova [...] nemoj se razgneviti“ (Postanak 18:30, 32). Naravno, Jehova se nije naljutio. On stvarno poseduje ’blagost koja je odraz mudrosti‘.

13. Šta znači reč „razuman“ kada se koristi u Bibliji, i zašto ova reč dobro opisuje Jehovu?

¹³ Jehovina poniznost se ogleda u još jednoj divnoj osobini — u razumnosti. Ova osobina strašno manjka nesavršenim ljudima. Jehova ne samo što je spreman da sluša  svoja inteligentna stvorenja već je spreman i da popusti kada se to ne kosi s pravednim načelima. Kada se koristi u Bibliji, reč „razuman“ doslovno znači „popustljiv“. I ova osobina je obeležje Božje mudrosti. U Jakovljevoj poslanici 3:17 se kaže: „Mudrost odozgo je [...] razumna.“ U kom smislu je svemudri Jehova razuman? Kao prvo, on je prilagodljiv. Seti se, njegovo ime nas uči da on prouzrokuje da postane šta god je potrebno kako bi ispunio svoje namere (Izlazak 3:14). Zar to ne govori o duhu prilagodljivosti i razumnosti?

14, 15. Čemu nas Jezekiljeva vizija o Jehovinim nebeskim kočijama uči u vezi sa nebeskim delom Jehovine organizacije, i kako se ona razlikuje od svetskih organizacija?

¹⁴ U Bibliji postoji jedan izvanredan izveštaj koji nam pomaže da donekle shvatimo Jehovinu prilagodljivost. Proroku Jezekilju je bila data vizija o nebeskom delu Jehovine organizacije, koji čine duhovna stvorenja. On je video jedne kočije impozantne veličine, lično Jehovino „vozilo“ koje je uvek pod njegovom kontrolom. Najzanimljiviji je bio način na koji se ono kretalo. Ogromni točkovi su mogli da se kreću u svim pravcima i bili su puni očiju tako da su mogli videti na sve strane i u trenu su mogli promeniti smer, bez zaustavljanja ili zaokretanja. Te ogromne kočije nisu morale da se teško kreću poput nekog nezgrapnog ljudskog vozila. Mogle su se kretati brzinom munje, čak su mogle da skreću pod pravim uglom! (Jezekilj 1:1, 14-28). Da, Jehovina organizacija je, poput našeg svemoćnog Boga Jehove koji upravlja njome, neuporedivo prilagodljiva i odaziva se na bilo koju situaciju koja iskrsne ili potrebu s kojom se mora pozabaviti.

¹⁵ Ljudi mogu samo pokušavati da oponašaju takvu savršenu prilagodljivost. Međutim, ljudi i njihove organizacije su veoma često kruti i nerazumni, a ne prilagodljivi i  popustljivi. Da to ilustrujemo: neki supertanker ili teretni voz mogu biti impresivne veličine i snage. Ali da li mogu reagovati na iznenadne promene okolnosti? Ako se nešto ispreči na šinama ispred teretnog voza, skretanje nije moguće. Ni iznenadno zaustavljanje nije ništa lakše. Teškom teretnom vozu treba skoro dva kilometra da bi stao nakon što počne da koči! Tako i supertanker može ploviti još osam kilometara nakon što se ugase motori. Čak i ako bi se motori pokrenuli u suprotnom smeru, tanker bi krčio sebi put još čitava tri kilometra! Slično je i s ljudskim organizacijama koje su sklone tome da postupaju kruto i nerazumno. Ljudi zbog ponosa često odbijaju da se prilagode na promenljive potrebe i okolnosti. Takva krutost je dovela do stečaja mnogih korporacija i čak do rušenja vlada (Poslovice 16:18). Možemo biti stvarno srećni što ni Jehova ni njegova organizacija uopšte nisu takvi!

16. Kako je Jehova pokazao razumnost u ophođenju s Lotom pre uništenja Sodoma i Gomore?

¹⁶ Osmotri još jednom uništenje Sodoma i Gomore. Lot i njegova porodica su dobili jasno uputstvo od Jehovinog anđela: „Beži u ona brda.“ Međutim, Lotu se to nije svidelo, pa je rekao: „Jehova, molim te, ne šalji me tamo.“ Uveren da će umreti ako bude morao da pobegne u brda, Lot je molio da se njemu i njegovoj porodici dozvoli da pobegnu u obližnji grad Sigor. Seti se da je Jehova nameravao da uništi taj grad. Osim toga, Lotovi strahovi nisu imali realne osnove. Jehova je sigurno mogao da sačuva Lota na životu u brdima! Pa ipak, Jehova je poslušao Lotove molbe i poštedeo je Sigor. „Dobro, uslišiću tvoju molbu i neću uništiti grad o kom govoriš“, rekao je anđeo Lotu (Postanak 19:17-22). Nije li to bilo razumno s Jehovine strane?

17, 18. Kako je Jehova u ophođenju s Ninivljanima pokazao da je razuman?

 ¹⁷ Jehova reaguje i na iskreno pokajanje tako što uvek čini ono što je milosrdno i ispravno. Osmotri šta se desilo kada je prorok Jona bio poslat u zao, nasilan grad Ninivu. Kada je Jona prošao ulicama Ninive, nadahnuta poruka koju je objavljivao bila je sasvim jasna — moćni grad će za 40 dana biti uništen. Međutim, došlo je do velike promene. Ninivljani su se pokajali! (Jona, 3. poglavlje).

¹⁸ Poučno je da uporedimo Jehovinu i Joninu reakciju na ovaj preokret događaja. U ovom slučaju, Jehova se prilagodio i prouzrokovao da postane Onaj koji oprašta grehe umesto da bude „moćan ratnik“ d (Izlazak 15:3). S druge strane, Jona je bio neprilagodljiv i daleko manje milosrdan. Umesto da razmišlja o Jehovinoj razumnosti, njegova reakcija je bila više poput ranije spomenutog teretnog voza ili supertankera. On je objavio uništenje, dakle mora biti uništenje! Međutim, Jehova je strpljivo poučio svog nestrpljivog proroka nezaboravnoj lekciji o razumnosti i milosrđu (Jona, 4. poglavlje).

19. (a) Zašto možemo biti sigurni da je Jehova razuman u onome što očekuje od nas? (b) Kako Poslovice 19:17 pokazuju da je Jehova ’dobar i razuman‘ Gospodar i da je izuzetno ponizan?

¹⁹ I na kraju, Jehova je razuman u onome što očekuje od nas. Kralj David je rekao: „On dobro poznaje našu građu, ne zaboravlja da smo prah“ (Psalam 103:14). Jehova razume naša ograničenja i naše nesavršenosti bolje od nas samih. On nikada ne očekuje od nas više nego što mi možemo učiniti. Biblija upoređuje ljudske gospodare koji su  „dobri i razumni“ i one kojima je „teško ugoditi“ (1. Petrova 2:18). Kakav je Jehova Gospodar? Zapazi šta se kaže u Poslovicama 19:17: „Ko se smiluje siromašnom, Jehovi pozajmljuje.“ Nesumnjivo bi samo dobar i razuman gospodar obratio pažnju na svaki čin ljubaznosti izvršen u korist sirotih. I ne samo to. Ovaj stih ukazuje na to da Stvoritelj svemira zapravo smatra sebe dužnikom običnih ljudi koji čine takva milosrdna dela! To je poniznost najvećeg stepena.

20. Koje zasiguranje postoji da Jehova čuje naše molitve i da odgovara na njih?

²⁰ Jehova je isto tako blag i razuman u ophođenju sa svojim današnjim slugama. Kada se molimo s poverenjem u njega, on sluša. I premda on ne šalje anđeoske glasnike da razgovaraju s nama, ne treba da zaključimo da on nije uslišio naše molitve. Seti se da je apostol Pavle zamolio suvernike da se mole da bude pušten iz zatvora. Zašto? Rekao je: „Da vam se što pre vratim“ (Jevrejima 13:18, 19). Dakle, naše molitve zapravo mogu pokrenuti Jehovu da uradi nešto što možda inače ne bi uradio! (Jakovljeva 5:16).

21. Šta nikada ne treba da zaključimo na osnovu Jehovine poniznosti, i šta treba da cenimo kod njega?

 ²¹ Naravno, nijedna od ovih manifestacija Jehovine poniznosti — blagost, spremnost da sluša, strpljivost ili razumnost — ne znači da Jehova kompromituje svoja pravedna načela. Sveštenici hrišćanskog sveta možda misle da su razumni kada golicaju uši svog stada time što razvodnjavaju Jehovina moralna merila (2. Timoteju 4:3, fusnota). Ali ljudska sklonost ka kompromisu radi neke koristi nema nikakve veze s Božjom razumnošću. Jehova je svet; on nikada neće iskvariti svoja pravedna merila (Levitska 11:44). Zato, volimo Jehovinu razumnost jer je ona stvarno dokaz njegove poniznosti. Zar nisi oduševljen pri pomisli da je Jehova Bog, najmudrije Biće u svemiru, takođe izuzetno ponizan? Kako je divno približiti se tom strahopoštovanja vrednom, a opet blagom, strpljivom i razumnom Bogu!