1-3. (a) Zašto smo mi Jehovini dužnici? (b) Šta naš Izbavitelj pun ljubavi traži od nas?

 ZAMISLI da si se zatekao na brodu koji tone. Upravo kada misliš da više nema nade, dolazi jedan spasilac i izbavlja te. Koliko ti je lakše dok te spasilac odvodi od mesta opasnosti i kaže: „Sada ste bezbedni“! Zar ne bi osećao da si dužnik toj osobi? Doslovno bi joj dugovao život.

² To na neki način pokazuje šta je Jehova učinio za nas. Sigurno smo njegovi dužnici. Na kraju krajeva, on je obezbedio otkupninu, omogućujući nam da budemo izbavljeni iz kandži greha i smrti. Osećamo se bezbedno, znajući da dokle god iskazujemo veru u tu dragocenu žrtvu, naši gresi su oprošteni i zasigurana nam je večna budućnost (1. Jovanova 1:7; 4:9). Kao što smo videli u 14. poglavlju, otkupnina je najveći izraz Jehovine ljubavi i pravde. Šta to onda treba da znači za nas?

³ Na mestu je da osmotrimo ono što naš Izbavitelj pun ljubavi traži od nas. Jehova preko proroka Miheja kaže sledeće: „Rekao ti je, čoveče, šta je dobro. Šta Jehova traži od tebe? Samo da postupaš pravedno, da ceniš vernost i da budeš skroman dok živiš po volji svog Boga“ (Mihej 6:8). Zapazi da je jedna od stvari koje Jehova zahteva od nas da ’postupamo pravedno‘. Kako to možemo raditi?

4. Kako znamo da Jehova očekuje da živimo u skladu s njegovim pravednim merilima?

⁴ Jehova očekuje da živimo po njegovim merilima za ispravno i neispravno. Pošto su njegova merila ispravna i  pravedna, mi težimo za pravdom i pravednosti kada im se prilagođavamo. „Učite da činite dobro, tražite pravdu“, kaže Isaija 1:17. Božja Reč nas podstiče da ’tražimo pravednost‘ (Sofonija 2:3). Takođe nas podstiče da ’obučemo novu ličnost, koja je stvorena po Božjoj volji i u skladu je sa istinskom pravednošću‘ (Efešanima 4:24). Istinska pravednost — istinska pravda — isključuje nasilje, nečistoću i nemoral, jer se time narušava ono što je sveto (Psalam 11:5; Efešanima 5:3-5).

5, 6. (a) Zašto nam nije teško da se povinujemo Jehovinim merilima? (b) Kako Biblija pokazuje da je težnja za pravednošću neprestan proces?

⁵ Da li nam je teško da se povinujemo Jehovinim pravednim merilima? Nije. Srce koje je privučeno Jehovi ne buni se zbog njegovih zahteva. Pošto volimo našeg Boga i njegovu ličnost, želimo da živimo onako kako se njemu dopada (1. Jovanova 5:3). Seti se da Jehova „voli pravedna dela“ (Psalam 11:7). Ako stvarno želimo da oponašamo Božju pravdu, to jest pravednost, moramo zavoleti ono što Jehova voli i mrzeti ono što on mrzi (Psalam 97:10).

⁶ Nesavršenim ljudima nije lako da teže za pravednošću. Moramo svući staru ličnost s njenim grešnim navikama i obući novu ličnost. Biblija kaže da se nova ličnost „obnavlja“ putem tačnog spoznanja (Kološanima 3:9, 10). Reč „obnavlja“ pokazuje da je oblačenje nove ličnosti neprestan proces, nešto što zahteva ozbiljan napor. Bez obzira koliko se trudimo da činimo ono što je ispravno, ponekad naša grešna priroda dovede do toga da grešimo u mislima, rečima ili delima (Rimljanima 7:14-20; Jakovljeva 3:2).

7. Na koji način treba da gledamo na neuspehe u našem nastojanju da težimo za pravednošću?

⁷ Kako treba da gledamo na neuspehe u našem nastojanju da težimo za pravednošću? Naravno, ne bismo želeli  da umanjujemo ozbiljnost greha. U isto vreme, ne smemo se ni predati, osećajući da smo zbog svojih propusta nepodesni za službu Jehovi. Naš velikodušni Bog je preduzeo korake da bi osobe koje se iskreno kaju ponovo stekle njegovu naklonost. Osmotri kako je apostol Jovan ohrabrujuće rekao: „Ovo vam pišem da ne biste počinili greh.“ Zatim je realno dodao: „Ali ako neko i počini greh [zbog nasleđene nesavršenosti], kod Oca imamo pomoćnika – Isusa Hrista“ (1. Jovanova 2:1). Da, Jehova je obezbedio Isusovu otkupnu žrtvu kako bismo mogli da mu prihvatljivo služimo uprkos našoj nesavršenoj prirodi. Zar to ne budi u nama želju da damo sve od sebe kako bismo ugodili Jehovi?

8, 9. Kako objavljivanje dobre vesti pokazuje Jehovinu pravdu?

⁸ Mi možemo iskazivati pravdu — to jest, oponašati Božju pravdu — time da u potpunosti učestvujemo u propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Koja veza postoji između Jehovine pravde i dobre vesti?

⁹ Jehova neće okončati ovaj zli sistem dok najpre ne pruži upozorenje. U svom proročanstvu o onome što će se dešavati tokom vremena kraja, Isus je rekao: „Dobra vest najpre mora da se propoveda svim narodima“ (Marko 13:10; Matej 24:3). Upotreba reči „najpre“ ukazuje da će drugi događaji uslediti nakon što se bude propovedalo po celom svetu. U te događaje spada prorečena velika nevolja, koja će značiti uništenje zlih i koja će utrti put za jedan pravedan novi svet (Matej 24:14, 21, 22). Sigurno da niko ne može s pravom optužiti Jehovu da je nepravedan prema zlima. Time što pruža upozorenje, on im pruža veliku šansu da promene svoje puteve i tako izbegnu uništenje (Jona 3:1-10).

10, 11. Kako naše učešće u propovedanju dobre vesti odražava Božju pravdu?

 ¹⁰ Kako naše propovedanje dobre vesti odražava Božju pravdu? Pre svega, sasvim je ispravno što radimo ono što možemo da bismo pomogli drugima da budu spaseni. Osmotri još jednom poređenje o spasavanju s broda koji tone. Kad bi se našao na sigurnom u čamcu za spasavanje, svakako bi želeo da pomogneš drugima koji su još uvek u vodi. Slično tome i mi imamo obavezu prema drugima koji se još uvek batrgaju u „vodama“ ovog zlog sveta. Istina, mnogi odbijaju našu poruku. Ali sve dok je Jehova i dalje strpljiv, mi smo odgovorni da im pružamo priliku da se pokaju i da tako imaju izgled na spasenje (2. Petrova 3:9).

¹¹ Time što propovedamo dobru vest svima na koje naiđemo mi pokazujemo pravdu na još jedan važan način — pokazujemo nepristrasnost. Seti se da „Bog nije pristrastan, nego u svakom narodu prihvata sve koji ga se boje i čine ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Ako želimo da oponašamo Njegovu pravdu, ne smemo imati predrasude prema ljudima. Umesto toga, treba da prenosimo dobru vest drugima bez obzira na njihovu rasu, socijalni status ili materijalno stanje. Tako svima koji žele da slušaju pružamo priliku da čuju dobru vest i da se odazovu na nju (Rimljanima 10:11-13).

12, 13. (a) Zašto ne treba da budemo brzi u tome da sudimo drugima? (b) Koje je značenje Isusovog saveta da prestanemo da sudimo drugima i da ih ne osuđujemo? (Vidi i fusnotu.)

¹² Pravdu možemo iskazivati i tako što se prema drugima ophodimo na način na koji se Jehova ophodi prema nama. Lako je suditi drugima, kritikovati njihove greške i dovoditi u pitanje njihove poticaje. Ali ko bi od nas želeo da Jehova nemilosrdno ispituje naše poticaje i mane?  Jehova ne postupa tako s nama. Psalmista je primetio sledeće: „Jah, ako bi ti gledao na prestupe, ko bi mogao da opstane, Jehova?“ (Psalam 130:3). Zar nismo zahvalni što naš pravedni i milosrdni Bog ne želi da se zadržava na našim propustima? (Psalam 103:8-10). Kako onda mi treba da se ophodimo prema drugima?

¹³ Ako shvatamo milosrdnu prirodu Božje pravde, nećemo biti brzi da sudimo drugima u stvarima koje nas se ne tiču ili koje su manje važne. Isus je u svojoj Propovedi na gori upozorio: „Prestanite da sudite, da vam se ne bi sudilo“ (Matej 7:1, fusnota). Prema Lukinom izveštaju, Isus je još rekao: „Nemojte osuđivati pa nećete biti osuđeni“ a (Luka 6:37). Isus je pokazao da je svestan da su nesavršeni ljudi skloni da sude drugima. Svaki njegov slušalac koji je imao naviku da oštro sudi drugima trebalo je da prestane s time.

14. Iz kojih razloga moramo ’prestati da sudimo‘ drugima?

¹⁴ Zašto moramo ’prestati da sudimo‘ drugima? Kao prvo, naš autoritet je ograničen. Učenik Jakov nas podseća: „Postoji samo jedan Zakonodavac i Sudija“ — Jehova. Zato Jakov konkretno pita: „Ko si ti da osuđuješ svog bližnjeg?“ (Jakovljeva 4:12; Rimljanima 14:1-4). Osim toga, naša prosuđivanja lako mogu zbog naše grešne prirode biti nepoštena. Mnogi stavovi i poticaji — uključujući i predrasude, povređen ponos, ljubomoru i samopravičnost — mogu uticati tako da druge vidimo u pogrešnom svetlu. Imamo i druga ograničenja, i treba da razmišljamo o njima kako ne bismo brzo nalazili mane kod drugih. Mi  ne možemo čitati srca; niti možemo znati sve lične okolnosti drugih. Ko smo onda mi da pripisujemo pogrešne poticaje suvernicima ili da kritikujemo njihove napore u Božjoj službi? Koliko je bolje da oponašamo Jehovu tako što ćemo tražiti dobro u našoj braći i sestrama umesto da se usredsređujemo na njihove propuste!

15. Za kakve reči i kakvo ophođenje nema mesta među obožavaocima Boga, i zašto?

¹⁵ A kako stoje stvari s članovima naše porodice? Nažalost, u današnjem svetu se neke od najokrutnijih presuda izreknu tamo gde se očekuje da bude mirna luka — u domu. Ništa nije neobično čuti za nasilne muževe, žene ili decu koji „osuđuju“ članove svoje porodice na neprestanu paljbu verbalnog ili fizičkog zlostavljanja. Ali među obožavaocima Boga nema mesta za pakosne reči, zajedljiv  sarkazam i grubosti (Efešanima 4:29, 31; 5:33; 6:4). Isusov savet da ’prestanemo suditi‘ ne prestaje da važi ni kada smo kod kuće. Seti se da iskazivanje pravde podrazumeva ophođenje prema drugima na način na koji se Jehova ophodi prema nama. A naš Bog nikada nije grub niti okrutan prema nama. Umesto toga, on je „veoma samilostan i milosrdan“ prema onima koji ga vole (Jakovljeva 5:11). On je izvrstan primer koji treba da oponašamo!

16, 17. (a) Šta Jehova očekuje od starešina? (b) Šta se mora uraditi kada grešnik ne pokazuje istinsko pokajanje, i zašto?

¹⁶ Svi imamo odgovornost da iskazujemo pravdu, ali tu odgovornost posebno imaju starešine u hrišćanskoj skupštini. Zapazi kako se u Isaiji proročanski opisuju „knezovi“, to jest starešine: „Kralj će vladati pravedno i knezovi će vladati po pravdi“ (Isaija 32:1). Da, Jehova očekuje da starešine služe u interesu pravde. Kako oni to mogu činiti?

¹⁷ Ovi duhovno sposobni ljudi su i te kako svesni da pravda, to jest pravednost, zahteva da se čuva čistoća skupštine. Oni su ponekad primorani da sude u slučajevima ozbiljnog neispravnog postupanja. Kada to rade, starešine imaju na umu da Božja pravda znači pokazati milosrđe ako je ikako moguće. Zato oni nastoje da dovedu grešnika do pokajanja. Ali šta ako grešnik ne pokazuje istinsko pokajanje uprkos naporima da mu se pomogne? Jehovina Reč savršeno pravedno kaže da se mora preduzeti odlučan korak: „Uklonite grešnika iz svoje sredine.“ To znači da on treba da bude izbačen iz skupštine (1. Korinćanima 5:11-13; 2. Jovanova 9-11). Starešinama je žao kada moraju preduzeti takav korak, ali oni shvataju da je to neophodno kako bi se zaštitila moralna i duhovna čistoća skupštine. Čak i tada, oni se nadaju da će se grešnik jednog dana dozvati pameti i vratiti se skupštini (Luka 15:17, 18).

18. Šta starešine zadržavaju na umu kada daju drugima savet temeljen na Bibliji?

 ¹⁸ Služenje u interesu pravde uključuje i pružanje na Bibliji temeljenog saveta kada je to potrebno. Naravno, starešine ne traže greške kod drugih. Niti jure svaku priliku da bi ispravljali. Ali suvernik možda „krene pogrešnim putem, a da toga nije svestan“. Saznanje da Božja pravda nije ni okrutna ni bezosećajna pokrenuće starešine da pokušaju da mu ’pomognu u duhu blagosti‘ (Galatima 6:1). Dakle, starešine neće izgrditi osobu koja greši niti će koristiti grube reči. Umesto toga, savet koji je dat u ljubavi ohrabruje osobu koja ga prima. Čak i kada daju konkretan ukor — otvoreno izlažući koje su posledice nekog nemudrog postupanja — starešine imaju na umu da je suobožavalac koji je pogrešio ovca iz Jehovinog stada b (Luka 15:7). Kada je savet ili ukor očigledno motivisan ljubavlju i dat u ljubavi, veća je verovatnoća da će se onaj koji greši promeniti.

19. Koje odluke moraju donositi starešine, i na čemu moraju temeljiti takve odluke?

¹⁹ Starešine često moraju donositi odluke koje utiču na suvernike. Na primer, starešine se povremeno sastaju da bi razmotrili da li druga braća iz skupštine ispunjavaju uslove da budu preporučena za starešine ili sluge pomoćnike. Starešine znaju koliko je važno biti nepristrastan. Oni puštaju da ih u donošenju odluka za takva naimenovanja vode Božji zahtevi, a ne da se oslanjaju na lična osećanja. Tako oni postupaju „bez ikakvih predrasuda i pristrasnosti“ (1. Timoteju 5:21).

20, 21. (a) Šta starešine nastoje da budu, i zašto? (b) Šta starešine mogu raditi da bi pomogli potištenima?

 ²⁰ Starešine zastupaju Božju pravdu i na druge načine. Nakon što je prorekao da će starešine služiti „po pravdi“, Isaija je nastavio: „Svaki će biti kao zaklon od vetra i utočište od oluje, kao potoci vode u bezvodnoj zemlji, kao senka velike stene u sasušenoj zemlji“ (Isaija 32:1, 2). Dakle, starešine nastoje da budu izvor utehe i okrepe za suobožavaoce.

²¹ Danas, pored svih problema koji mogu da obeshrabre, mnogima treba ohrabrenje. Starešine, šta možete učiniti da biste utešili potištene? (1. Solunjanima 5:14). Slušajte ih saosećajno (Jakovljeva 1:19). Možda imaju potrebu da podele ’brigu‘ u svom srcu s nekim u koga imaju poverenja (Poslovice 12:25). Uverite ih da su potrebni, dragoceni  i voljeni — da, kako u Jehovinim očima tako i u očima njihove braće i sestara (1. Petrova 1:22; 5:6, 7). Osim toga, možete se moliti s njima i za njih. Kada čuju kako se starešina iskreno moli u njihovu korist, to može biti najveća uteha (Jakovljeva 5:14, 15). Vaši ljubazni napori da pomognete potištenima neće proći nezapaženo kod Boga pravde.

22. Kako sve možemo oponašati Jehovinu pravdu, i s kojim rezultatom?

²² Da, još više se približavamo Jehovi kada oponašamo njegovu pravdu! Kada podupiremo njegova pravedna merila, kada prenosimo životospasavajuću dobru vest drugima i kada se trudimo da se usredsredimo na dobro kod drugih umesto da im tražimo propuste, mi pokazujemo Božju pravdu. Starešine, kada čuvate čistoću skupštine, kada dajete izgrađujuć biblijski savet, kada donosite nepristrasne odluke i kada ohrabrujete potištene, vi odražavate Božju pravdu. Koliko se Jehova samo raduje kada on pogleda s neba i vidi kako njegove sluge daju sve od sebe da bi postupale pravedno dok žive po volji svog Boga!