U IZVORNOM tekstu Svetog pisma, preko 70 puta se koristi hebrejska reč šeol i grčka reč adis (had). Obe reči se povezuju sa smrću. U nekim prevodima Svetog pisma prevedene su kao „grob“ ili „pakao“. Međutim, na mnogim jezicima ne postoje reči koje u potpunosti prenose njihov smisao. Zato se u prevodu Novi svet reči „šeol“ i „had“ pojavljuju u fusnotama. Šta ove reči zapravo znače? Obratimo pažnju na to kako se one koriste na nekim mestima u Svetom pismu.

U Propovedniku 9:10 stoji: „Nema ni rada, ni razmišljanja, ni znanja, ni mudrosti u grobu [„šeolu“, fusnota] u koji ideš.“ Da li to znači da se reč „šeol“ odnosi na doslovan grob ili mesto za sahranjivanje? Ne. Kada se u Bibliji ukazuje na doslovno grobno mesto, koristi se druga hebrejska, odnosno grčka reč, a ne šeol ili adis (had). Takođe, u Bibliji se reč „šeol“ ne koristi za grob u kom je sahranjeno više osoba, na primer za porodičnu grobnicu ili masovnu grobnicu (Postanak 49:30, 31).

Šta je onda „šeol“? Iz Božje Reči se vidi da „šeol“ i „had“ ukazuju na nešto što je mnogo veće od neke velike masovne grobnice. Na primer, u Isaiji 5:14 se kaže da se grob, to jest „šeol“, „raširio [...] i preko mere otvorio svoja usta“. Iako je on, simbolično govoreći, već progutao nebrojeno mnogo umrlih, još uvek je gladan (Poslovice 30:15, 16). Za razliku od bilo kog doslovnog grobnog mesta, u koje može stati samo ograničen broj mrtvih, „šeol“ se ne može „zasititi“ (Poslovice 27:20). Drugim rečima, on nikada ne može da se prepuni. U njemu ima neograničeno mnogo mesta. Prema tome, „šeol“, to jest „had“, nije doslovno mesto na koje se sahranjuju preminuli, već simbolično mesto gde počiva većina umrlih.

Biblijsko učenje o uskrsenju nam takođe pomaže da razumemo značenje reči „šeol“ i „had“. Iz Biblije  razumemo da iz „šeola“ i „hada“ ljudi mogu biti uskrsnuti * (Jov 14:13; Dela apostolska 2:31; Otkrivenje 20:13). Božja Reč pokazuje i to da se tamo ne nalaze samo oni koji su služili Jehovi, nego i mnogi koji mu nisu služili (Postanak 37:35; Psalam 55:15). U skladu s tim, Biblija kaže da će Bog „uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela apostolska 24:15).