KAKO je Psalam 83:18 (u nekim prevodima, Psalam 83:19) preveden u vašoj Bibliji? U biblijskom prevodu Novi svet, taj stih glasi ovako: „Da bi se znalo da si jedino ti, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom.“ Slično piše i u brojnim drugim biblijskim prevodima. Međutim, iz mnogih prevoda je izostavljeno ime Jehova i zamenjeno titulama kao što su „Gospod“ ili „Bog“. Zato u prevodu dr Luje Bakotića, u fusnoti za Postanje 2:5 stoji sledeće: „Gospod upotrebljujemo na mesto jevrejskoga Jehova (Jahveh).“ Šta treba da stoji u Psalmu 83:18? Neka titula ili ime Jehova?

Taj stih govori o imenu. Na izvornom hebrejskom jeziku, na kojem je napisan veliki deo Svetog pisma, na ovom mestu se pojavljuje jedno jedinstveno ime. Hebrejskim pismom ono se piše יהוה (JHVH). Na srpski jezik se to ime uglavnom prevodi kao „Jehova“. Da li se to ime pojavljuje samo u jednom biblijskom stihu? Ne. U izvornom tekstu hebrejskog dela Svetog pisma ono se pojavljuje skoro 7 000 puta!

Koliko je važno Božje ime? Osmotrimo početak molitve koja je poznata kao Očenaš. Isus Hrist je rekao: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Kasnije je Isus u molitvi rekao Bogu: „Oče, proslavi svoje ime.“ Bog je odgovorio s neba sledećim rečima: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti“ (Jovan 12:28). Jasno je da je Božje ime veoma važno. Zašto su onda neki prevodioci izostavili to ime iz svojih prevoda Biblije i zamenili ga titulama?

Izgleda da za to postoje dva glavna razloga. Kao prvo, mnogi kažu da Božje ime ne treba koristiti jer danas nije poznato kako se ono prvobitno izgovaralo. Drevni hebrejski se pisao bez samoglasnika. Zbog toga danas niko ne može sa sigurnošću da kaže kako su ljudi iz biblijskih vremena izgovarali JHVH. Međutim, da li je to razlog da  se ne koristi Božje ime? U biblijska vremena, Isusovo ime se možda izgovaralo „Ješua“ ili „Jehošua“ — što niko danas ne može tačno da zna. Pa ipak, ljudi širom sveta koriste različite oblike Isusovog imena, izgovarajući ga na način koji je uobičajen na njihovom jeziku. Ne ustručavaju se da koriste to ime, iako ne znaju kako se ono izgovaralo u prvom veku. Slično tome, ako biste otputovali u neku stranu zemlju, možda biste videli da se i vaše ime potpuno drugačije izgovara na nekom drugom jeziku. Stoga, to što ne znamo kako se u prošlosti izgovaralo Božje ime nije razlog da ga ne koristimo.

Kao drugo, neki prevodioci su pod uticajem jevrejske tradicije počeli da izostavljaju Božje ime iz Biblije. Mnogi Jevreji smatraju da Božje ime nikada ne bi trebalo izgovarati. Taj stav se očigledno zasniva na pogrešnoj primeni biblijskog zakona koji glasi: „Ne spominji ime Jehove, svog Boga, na nedostojan način, jer Jehova neće ostaviti bez kazne onoga ko nedostojno spominje njegovo ime“ (Izlazak 20:7).

Ovaj zakon zabranjuje da se Božje ime koristi na nedostojan način. Ali da li zabranjuje i da se njegovo ime koristi s poštovanjem? Nikako. Svi koji su učestvovali u pisanju hebrejskog dela Svetog pisma („Starog zaveta“) živeli su po Zakonu koji je Bog dao drevnim Izraelcima. Pa ipak, oni su često koristili Božje ime. Na primer, uvrstili su ga u mnoge psalme, to jest pesme kojima su mnoštva slavila Jehovu. I sam Jehova Bog je od svojih slugu očekivao da prizivaju njegovo ime, i oni su to i činili (Joilo 2:32; Dela apostolska 2:21). Zato se današnji hrišćani ne ustručavaju da s poštovanjem koriste Božje ime, kao što je to i Isus radio (Jovan 17:26).

Zamenivši Božje ime titulama, prevodioci Biblije su napravili jednu ozbiljnu grešku. Prikazali su Boga kao nekoga ko je dalek i bezličan, dok Biblija kaže da je moguće da nam Jehova bude blizak (Psalam 25:14). Razmislite o nekom svom bliskom prijatelju. Koliko biste mu stvarno bili bliski ako ne biste znali kako se on zove? Slično tome, ako ljudi ne znaju da se Bog zove Jehova, koliko oni zaista mogu biti bliski s njim? Osim toga, kada ljudi ne  koriste Božje ime, tada ne znaju ni njegovo značenje koje nam otkriva nešto lepo o Bogu. Šta nam otkriva Božje ime?

To je sam Bog objasnio svom vernom sluzi Mojsiju. Kada ga je Mojsije pitao koje je njegovo ime, Jehova je odgovorio: „Postaću što god želim da postanem“ (Izlazak 3:14). Dakle, Jehova može da postane sve što je potrebno kako bi ispunio svoju volju. Njegovo ime ukazuje i na činjenicu da on može učiniti da sve što je stvorio — živo i neživo — postane ili učini šta god je potrebno kako bi se ispunila njegova namera.

Zamislite da možete postati sve što poželite. Šta biste uradili za svoje prijatelje? Ako bi se neko od njih ozbiljno razboleo, mogli biste postati sposoban lekar i izlečiti ga. Ako bi neko drugi pretrpeo finansijski gubitak, mogli biste postati bogati dobrotvor i priteći mu u pomoć. Međutim, niko od nas to ne može. Dok budete proučavali Sveto pismo, bićete zadivljeni kada budete videli da Jehova postaje sve što je potrebno da bi ispunio svoja obećanja. I ne samo to. On rado upotrebljava svoju moć u korist onih koji ga vole (2. Letopisa 16:9). Te divne odlike Božje ličnosti ne mogu zapaziti oni koji ne znaju njegovo ime.

Dakle, jasno je da Božje ime treba da stoji u Svetom pismu. Da bismo bili bliski s našim nebeskim Ocem, Jehovom, važno je da znamo šta njegovo ime znači i da ga s poštovanjem koristimo. *