„Vodeće telo je donelo odluku da u sedmici od 1. aprila sve skupštine mogu početi da održavaju sastanke u Dvoranama Kraljevstva ukoliko u njihovoj zemlji ne postoji neko zakonsko ograničenje.“ Jehovini svedoci širom sveta veoma su se obradovali zbog tog obaveštenja postavljenog na sajt jw.org početkom marta 2022. Ali pandemija koronavirusa još uvek nije bila gotova. a Šta je sve trebalo uraditi i nabaviti da bi se sprečilo širenje virusa u našim dvoranama? Da li će nakon dve godine Dvorane Kraljevstva biti spremne za održavanje sastanaka?

 Braća su mesecima unapred napravila sve potrebne pripreme da bi se ponovo počelo sa održavanjem sastanaka u Dvoranama Kraljevstva.

 Samo mesec dana nakon što smo prestali da održavamo sastanke u Dvoranama Kraljevstva 2020, Međunarodni centar za projektovanje i gradnju u Vorviku počeo je da analizira kako će pandemija uticati na korišćenje naših dvorana i šta je sve potrebno preduzeti da bi one bile bezbedne za sastajanje.

 Ono što je bilo potrebno u jednom kraju sveta potpuno se razlikovalo od potreba u nekom drugom kraju. Metju de Sanktis, koji radi u Međunarodnom centru za projektovanje i gradnju, rekao je: „U nekim zemljama, u Dvoranama Kraljevstva nema tekuće vode. Da bi braća obezbedila uslove za pranje ruku, voda mora da se kupuje ili donosi sa reke ili iz nekog bunara. U drugim zemljama, vlasti su promenile zakon o klimatizaciji i ventilaciji zatvorenih prostora i uvele obavezne natpise u vezi sa održavanjem higijene i zaštitom zdravlja.“

 Šta su braća uradila povodom toga? Ustanovila su da za mnoge Dvorane Kraljevstva postoje „jednostavna i jeftina rešenja, koja su ujedno i vrlo efikasna“, kaže Metju. Na primer, na Papui Novoj Gvineji za pranje ruku su nabavljeni plastični baloni od 20 litara sa slavinom. Tako se za nešto manje od 40 evra mogla opremiti tipična Dvorana Kraljevstva na seoskom području. Za dvorane u Africi nabavljeno je više od 6 000 kvalitetnih stanica za pranje ruku od jednog dobavljača iz Azije.

 Pored toga, u nekim dvoranama su kupljeni ventilatori ili postavljeni sistemi za ventilaciju kako bi u njima bilo više svežeg vazduha. Mnoge skupštine su kupile teleskopske nosače za mikrofone kako prilikom komentarisanja mikrofon ne bi išao iz ruke u ruku. Mnogo se vodi računa da se površine koje se često dodiruju, kao što su kvake i slavine, redovno dezinfikuju kako bi se sprečilo širenje virusa. U nekim dvoranama su čak ugrađene slavine koje rade na senzor ili je na neki drugi način dodirivanje takvih površina svedeno na minimum. Ovakvo prilagođavanje Dvorana Kraljevstva u Čileu u proseku je koštalo oko 1 400 evra po dvorani.

 Iako je prvenstvena briga braće bila bezbednost Dvorana Kraljevstva, oni su vodili računa i o tome da mudro raspolažu dobrovoljnim prilozima. Na primer, u nekim zemljama su iskoristili poreske olakšice da bi nabavili stanice za pranje ruku i teleskopske nosače za mikrofone. Još jedan način na koji su uštedeli novac jeste taj što su više podružnica pravile zajedničku narudžbu. Takođe, podružnice su u saradnji sa Odeljenjem za međunarodnu nabavku stupale direktno u kontakt sa proizvođačima i tako nabavljale potrebne stvari po nižoj ceni i u kraćem roku.

 Zbog svih ovih mera zaštite, braća su uvidela da nemaju razloga za brigu kad su počela da dolaze na sastanke. Sestra po imenu Dulsine iz Perua priznaje da se u početku „malo plašila“ kad je čula da ćemo ponovo imati sastanke u dvoranama. Ona kaže: „Zarazila sam se koronavirusom ubrzo nakon što je pandemija počela, tako da mi nije baš bilo svejedno kada sam čula da ćemo imati sastanke u dvorani, jer sam znala da bih ponovo mogla biti izložena virusu. Ali kada sam došla na sastanak, videla sam da su starešine preduzele mnoge mere zaštite, kao što su dezinfekcija ruku i korišćenje teleskopskih nosača za mikrofone. Takođe su se pobrinuli da se dvorana dezinfikuje i pre i posle svakog sastanka. Zbog svega toga, osećala sam se bezbedno.“ b

 Jednu sestru iz Zambije po imenu Sara mučilo je nešto drugo. Ona kaže: „Moj muž je pre samo nekoliko meseci umro zbog posledica koronavirusa. Pitala sam se kako ću uspeti da odem prvi put u Dvoranu Kraljevstva bez njega.“ Kako se osećala kad je to ipak učinila? Ona je objasnila: „To što sam uživo bila na sastanku uverilo me je da je Jehova uz sve nas tokom ovih poslednjih dana. Sada još više osećam da od starešina i druge braće i sestara mogu dobiti pravo ohrabrenje, ljubav i podršku.“

 Naša draga braća i sestre iz celog sveta su radosni što mogu ponovo da idu na sastanke u Dvoranama Kraljevstva. Mnogo vam hvala na vašim dobrovoljnim prilozima koje između ostalog dajete putem stranice donate.dan124.com. Ti prilozi se koriste da bi naše dvorane bila mesta u kojima se svi osećaju prijatno i bezbedno.