1. Korinćanima 13:1-13
13 Kad bih govorio ljudskim i anđeoskim jezicima,+ a ljubavi ne bih imao, bio bih metal koji ječi ili činele koje zveče.+
2 Kad bih imao dar proricanja+ i kad bih znao sve svete tajne+ i imao sve znanje+ i kad bih imao svu veru, tako da bih mogao i gore da premeštam,+ a ljubavi ne bih imao, bio bih ništa.+
3 I kad bih razdao sav svoj imetak da bih nahranio druge+ i kad bih smrti predao svoje telo,+ da bih se hvalio, a ljubavi ne bih imao,+ ništa mi ne bi koristilo.
4 Ljubav*+ je dugotrpljiva+ i dobra.+ Ljubav nije zavidna,*+ ne hvali se,+ ne uzvisuje se,+
5 ne ponaša se nepristojno,+ ne gleda svoju korist,+ nije razdražljiva,+ ne pamti zlo.+
6 Ne raduje se nepravdi,+ a raduje se istini.+
7 Sve podnosi,+ sve veruje,+ svemu se nada,+ sve trpi.+
8 Ljubav nikada ne prestaje.*+ A darovi proricanja će nestati, jezici će prestati, znanje će nestati.+
9 Jer naše znanje je delimično+ i naše proricanje je delimično.+
10 A kad dođe ono koje je potpuno,+ nestaće ono koje je delimično.
11 Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, razmišljao kao dete, rasuđivao kao dete. A kad sam postao čovek,+ odbacio sam ono što je detinje.
12 Jer sada vidimo odraz u ogledalu koje ne daje jasnu sliku,*+ a tada ćemo videti licem u lice.+ Sada je moje znanje delimično, a tada će moje znanje biti potpuno,* kao što je potpuno Božje znanje o meni.+
13 A sada ostaje ovo troje: vera, nada i ljubav. Ali najveća od njih je ljubav.+
