Jestira 3:1-15

3  Posle tih događaja, kralj Asvir je uzdigao Amana,+ sina Amedate Agageja.+ Uzvisio+ ga je, a njegov presto postavio iznad svih drugih knezova koji su s njim bili.+  Sve kraljeve sluge koje su bile na kraljevim vratima+ klanjale su se i padale ničice pred Amanom, jer je kralj tako naredio. Ali Mardohej mu se nije klanjao niti je padao ničice pred njim.+  Kraljeve sluge koje su bile na kraljevim vratima govorile su Mardoheju: „Zašto prestupaš kraljevu zapovest?“+  Pošto su mu to govorili iz dana u dan, a on ih nije slušao, javili su to Amanu da vide da li će Mardoheju biti dozvoljeno da se i dalje tako ponaša,+ jer im je rekao da je Judejac.+  Aman se razgnevio+ kada je video da mu se Mardohej ne klanja niti pada ničice pred njim.+  Ali u njegovim očima nije bilo vredno da digne ruku samo na Mardoheja, jer su mu rekli iz kog je naroda Mardohej. Zato je Aman počeo da traži načina da istrebi+ sve Judejce koji su živeli u celom Asvirovom kraljevstvu, to jest ceo Mardohejev narod.+  Prvog meseca,+ to jest meseca nisana,* dvanaeste godine+ Asvirovog kraljevanja, pred Amanom se bacao Pur,*+ to jest žreb,+ za svaki dan i za svaki mesec, do dvanaestog meseca, to jest meseca adara.*+  Aman reče kralju Asviru: „U svim pokrajinama tvog kraljevstva+ ima jedan narod rasejan+ i izdvojen među drugim narodima. Njegovi zakoni su drugačiji od zakona svih ostalih naroda, a ne drži se ni kraljevih zakona.+ Zato nije dobro da ih kralj pusti na miru.  Ako je kralju po volji, neka se izda pisani nalog da se oni istrebe, a ja ću izbrojati deset hiljada+ talanata* srebra na ruke kraljevim službenicima+ da ih odnesu u kraljevu riznicu.“ 10  Tada je kralj skinuo svoj pečatni prsten+ s ruke i dao ga Amanu,+ sinu Amedate Agageja,+ neprijatelju Judejaca.+ 11  Kralj još reče Amanu: „Daje ti se srebro,+ a i taj narod, da s njim uradiš ono što bude dobro u tvojim očima.“+ 12  Prvog meseca, trinaestog dana tog meseca, sazvani su kraljevi pisari,+ i sastavljen je zapis+ o svemu što je Aman naredio kraljevim satrapima,* namesnicima koji su bili nad pokrajinama+ i knezovima raznih naroda, svakoj pokrajini njenim pismom+ i svakom narodu njegovim jezikom. Sve je bilo napisano u ime+ kralja Asvira i zapečaćeno kraljevim pečatnim prstenom.+ 13  Zatim su po glasnicima+ poslata pisma u sve kraljeve pokrajine da se istrebe, pobiju i unište svi Judejci, mladići i starci, deca i žene, u jednom danu,+ i to trinaestog dana dvanaestog meseca, a to je mesec adar,+ i da se zapleni njihova imovina.+ 14  Prepis pisma koje je trebalo da postane zakon+ u svim pokrajinama+ bio je objavljen svim narodima da bi bili spremni za taj dan. 15  Po kraljevoj reči glasnici su brzo krenuli+ na put, i zakon je bio izdat u tvrđavi Susan.+ A kralj i Aman seli su da piju.+ Međutim, u gradu Susanu+ vladala je pometnja.+

Fusnote

 Adar je naziv dvanaestog meseca jevrejskog verskog kalendara. Vidi dodatak 14.
 „Pur“ znači „žreb“. „Purim“ (množina) s vremenom je postao naziv jevrejskog praznika koji se slavi u dvanaestom mesecu njihovog verskog kalendara. Vidi dodatak 14.
 Vidi fusnotu za Ne 2:1.
 Vidi dodatak 13.
 Vidi fusnotu za Jzd 8:36.