Joilo 1:1-20

1  Ovo je Jehovina reč koja je došla+ Joilu, Fatuilovom sinu:  „Čujte ovo, starešine, i slušajte, svi stanovnici ove zemlje.+ Da li se ovako nešto desilo u vašim danima ili u danima vaših praočeva?+  Pričajte o tome svojim sinovima, vaši sinovi svojim sinovima, a njihovi sinovi sledećem naraštaju.+  Što je ostavila gusenica, pojeo je skakavac,+ što je ostavio skakavac, pojeo je beskrilni skakavac, a što je ostavio beskrilni skakavac, pojela je bubašvaba.+  „Probudite se, pijanice,+ i plačite! Gorko plačite,+ sve vinopije, zbog vina,*+ jer vam je oteto iz usta!+  Jer je na moju zemlju došao narod moćan i bez broja.+ Ima lavlje zube i čeljusti.+  Moju lozu pretvorio je u strašan prizor,+ a moju smokvu u panj.+ Ogulio ju je i odbacio.+ Grane su joj pobelele.  Nariči, kao što devica opasana u kostret+ nariče za verenikom* svoje mladosti!  „Prinosa od žita+ i žrtve levanice+ nestalo je iz Jehovinog doma. Tuguju sveštenici,+ Jehovine sluge.+ 10  Njive su opustošene,+ zemlja tuguje,+ jer je žito opustošeno, mladog vina nema,+ nestalo je ulja.+ 11  Ratari su posramljeni,+ vinogradari gorko plaču zbog pšenice i zbog ječma, jer je žetva na njivama propala.+ 12  Loza se osušila i smokva je uvela. A nar, palma i jabuka, sve poljsko drveće, osušilo se,+ jer je radost pobegla od sinova ljudskih.+ 13  „Opašite se kostreću, sveštenici, i od tuge se udarajte u grudi!+ Gorko plačite, sluge oltara!+ Dođite, provedite noć u kostreti, sluge mog Boga, jer je iz doma vašeg Boga nestalo prinosa od žita+ i žrtve levanice.+ 14  Proglasite sveti post!+ Sazovite svečani zbor!+ Okupite starešine, sve stanovnike ove zemlje, u dom Jehove, svog Boga ,+ i preklinjite Jehovu za pomoć!+ 15  „Jao, kakvog li dana!+ Jer je Jehovin dan blizu,+ dolazi kao opustošenje od Svemoćnog! 16  Zar hrane nije nestalo pred našim očima, radosti i veselja iz doma našeg Boga?+ 17  Suve smokve su istrulile pod njihovim lopatama. Žitnice su opustošene. Ambari su porušeni, jer se žito sasušilo. 18  Kako stoka uzdiše! Kako smeteno lutaju krda goveda, jer nemaju paše!+ A i stada ovaca kaznu trpe. 19  „Jehova, tebe ću prizvati,+ jer je vatra proždrla pašnjake u pustoši i plamen je progutao sve drveće u polju.+ 20  I poljske zveri čeznu za tobom,+ jer su vodena korita presušila,+ i vatra je proždrla pašnjake u pustoši.“

Fusnote

 Ili: „šire“.
 Doslovno: „vlasnikom (gospodarem)“.