Jovan 3:1-36

  • Isus i Nikodim (1-21)

    • Ponovno rođenje (3-8)

    • „Bog je toliko voleo svet“ (16)

  • Završno Jovanovo svedočanstvo o Isusu (22-30)

  • Onaj koji dolazi odozgo (31-36)

3  Među farisejima je bio jedan čovek koji se zvao Nikodim,+ jedan od judejskih poglavara. 2  On je noću došao kod Isusa+ i rekao mu: „Učitelju*,+ znamo da te je Bog poslao kao učitelja, jer niko ne može da čini čuda+ koja ti činiš ako Bog nije s njim.“+ 3  Isus mu je na to rekao: „Istinu ti kažem, ako se neko ponovo ne rodi*,+ ne može ući* u Božje Kraljevstvo.“+ 4  Nikodim ga je upitao: „Kako bi odrastao čovek mogao ponovo da se rodi? Zar bi mogao po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi?“ 5  Isus mu je odgovorio: „Istinu ti kažem, ako se neko ne rodi posredstvom vode+ i duha,+ ne može ući u Božje Kraljevstvo. 6  Što je rođeno posredstvom tela, telo je, a što je rođeno posredstvom duha, duh je. 7  Nemoj se čuditi što sam ti rekao: ’Morate ponovo da se rodite.‘ 8  Vetar duva gde hoće i čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle dolazi ni kuda ide. Tako je sa svakim ko je rođen posredstvom duha.“+ 9  Tada ga je Nikodim upitao: „Kako je to moguće?“ 10  Isus mu je odgovorio: „Ti si učitelj u Izraelu, a to ne znaš? 11  Istinu ti kažem, mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo. 12  Ako ne verujete kad vam govorim o onome što je na zemlji, kako ćete verovati ako vam budem govorio o onome što je na nebu? 13  Niko nije uzašao na nebo+ osim onoga koji je sišao s neba,+ Sina čovečjeg. 14  I kao što je Mojsije u pustinji podigao zmiju na stub,+ tako i Sin čovečji mora biti podignut,+ 15  da bi svako ko veruje u njega imao večni život.+ 16  „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina,+ da niko ko veruje* u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.+ 17  Jer Bog nije poslao svog Sina u svet da on osudi svet, nego da se svet spase preko njega.+ 18  Ko veruje u njega, neće biti osuđen.+ Ko ne veruje, već je osuđen, jer nije verovao u jedinorođenog Božjeg Sina*.+ 19  A ovo je osnova za osudu: svetlost je došla u svet,+ ali ljudi su voleli tamu, a ne svetlost, jer su im dela bila zla. 20  Jer ko čini zlo, mrzi svetlost i ne prilazi svetlosti, da se njegova dela ne bi razotkrila. 21  Ali ko čini ono što je ispravno, prilazi svetlosti+ da bi se videlo da su njegova dela u skladu s Božjom voljom.“ 22  Zatim su Isus i njegovi učenici otišli u judejska sela. Tamo su bili neko vreme i krštavali.+ 23  A i Jovan je krštavao, u Enonu blizu Salima, jer je u tom kraju bilo mnogo vode.+ I ljudi su dolazili i krštavali se.+ 24  Bilo je to pre nego što je Jovan bio bačen u zatvor.+ 25  Jovanovi učenici su se prepirali s nekim Judejcem oko obrednog očišćenja. 26  Posle toga su došli kod Jovana i rekli mu: „Učitelju, onaj koji je bio s tobom s druge strane Jordana, za koga si ti svedočio,+ eno on krštava i svi idu kod njega.“ 27  A Jovan je rekao: „Čovek ne može ništa dobiti ako mu nije dato s neba. 28  Vi sami ste mi svedoci da sam rekao: ’Ja nisam Hrist,+ nego sam poslat pred njim.‘+ 29  Ko ima nevestu, on je mladoženja.+ A mladoženjin prijatelj stoji sa strane i veoma se raduje kad sluša mladoženjin glas. Tako sam i ja pun radosti. 30  On treba da raste, a ja da budem sve manji.“ 31  Ko dolazi odozgo,+ on je iznad svih ostalih. Ko potiče sa zemlje, govori o onome što je na zemlji, jer potiče sa zemlje. Ko dolazi s neba, on je iznad svih ostalih.+ 32  On svedoči o onome što je video i čuo,+ ali niko ne prihvata njegovo svedočanstvo.+ 33  Ko prihvata njegovo svedočanstvo, potvrđuje da Bog govori istinu.+ 34  Onaj koga je Bog poslao govori Božje reči,+ jer Bog velikodušno daje svoj duh*. 35  Otac voli Sina+ i sve je predao u njegove ruke.+ 36  Ko veruje u Sina, dobiće večni život.+ Ko nije poslušan Sinu, neće dobiti život,+ nego će Božji gnev ostati na njemu.+

Fusnote

Ili: „Rabi; Ravi“. Titula kojom se iskazivalo poštovanje judejskim učiteljima.
Ili možda: „ne rodi odozgo“.
Doslovno: „videti“.
Ili: „iskazuje veru“.
Doslovno: „ime jedinorođenog Božjeg Sina“.
Doslovno: „On ne daje duh na meru“.