Pesma nad pesmama 4:1-16
4 „Kako si lepa, voljena moja!
Kako si samo lepa!
Oči su ti kao u golubice ispod tvog vela.
Kosa ti je kao stado kozakoje silazi niz galadska brda.+
2 Zubi su ti kao stado ovacatek ostriženih i okupanih.Svaka ima bliznakinju,nijedna nije ostala sama.
3 Usne su ti poput skerletne niti,milina je slušati tvoje reči.
Tvoji obrazi* pod velomnalik su na kriške nara.
4 Vrat+ ti je kao Davidova kula,+sazidana od naslaganog kamenja,na kojoj visi hiljadu štitova,okruglih štitova koje nose ratnici.+
5 Tvoje dojke su kao dva mladunčeta,blizanca gazelina,+koja pasu među ljiljanima.“
6 „Pre nego što dnevni povetarac dune i senke se razbeže,poći ću na goru smirnei na brežuljak tamjana.“+
7 „Sva si lepa, voljena moja,+na tebi nema mane.
8 Pođi sa mnom s Livana, nevesto moja,pođi sa mnom s Livana.+
Siđi s vrha Amana*,s vrha Senira, s vrha Ermona,+iz lavljih skrovišta, s gora leopardovih.
9 Srce si mi zarobila,+ sestro moja, nevesto moja,srce si mi zarobila jednim pogledom svog oka,jednim priveskom svoje ogrlice.
10 Kako je slatka tvoja ljubav,+ sestro moja, nevesto moja!
Koliko je tvoja ljubav slađa od vina,+i miris tvojih ulja od svih drugih mirisa!+
11 S tvojih usana kaplje med iz saća, nevesto moja.+
Pod tvojim jezikom su med i mleko,+a miris tvojih haljina je kao miris Livana.
12 Sestra moja, nevesta moja – vrt je zaključan,vrt zaključan, izvor zapečaćen.
13 Ti si* poput rajskog vrta punog mladica narova,s najboljim plodovima, kanom i nardom,
14 nardom+ i šafranom, mirisnom trskom+ i cimetom,+sa svim vrstama tamjanovog drveta, smirnom i alojom,+sa svim najlepšim mirisima.+
15 Ti si izvor u vrtu, izvor pitke vode,i potok što teče s Livana.+
16 Probudi se, vetre severni,dođi i ti, vetre južni.
Dunite lagano na moj vrt.
Neka se njegov miris širi.“
„Neka moj dragi dođe u svoj vrti neka jede njegove najbolje plodove.“
