Postanak 50:1-26
50 Tada je Josif zagrlio svog oca,+ briznuo u plač nad njim i poljubio ga.
2 Zatim je Josif zapovedio svojim slugama, lekarima, da balsamuju+ njegovog oca. Tako su lekari balsamovali Izraela.
3 Za to im je trebalo 40 dana, jer je obično toliko trajalo balsamovanje. Egipćani su ga oplakivali 70 dana.
4 Kad su prošli dani oplakivanja, Josif je rekao faraonovim dvoranima: „Ako sam stekao vašu naklonost, recite faraonu:
5 ’Moj otac mi je rekao:+ „Ja ću uskoro umreti.+ Zakuni mi se da ćeš me sahraniti u grobu+ koji sam za sebe iskopao u hananskoj zemlji.“+ Zato te molim, dozvoli mi da odem i sahranim svog oca, a onda ću se vratiti.‘ “
6 Faraon mu je na to rekao: „Idi i sahrani svog oca kao što si mu se zakleo.“+
7 Tako je Josif otišao da sahrani svog oca, a pratile su ga sve faraonove sluge, najviši dvorski službenici*+ i svi egipatski poglavari,
8 ceo Josifov dom, njegova braća i dom njegovog oca.+ Samo su svoju decu i svoju sitnu i krupnu stoku ostavili u zemlji Gesem.
9 S njim su pošli i kola+ i konjanici, tako da je povorka bila veoma velika.
10 Onda su stigli na gumno Atad, koje je blizu Jordana, i tu su mnogo i bolno naricali. Josif je još sedam dana oplakivao svog oca.
11 Kad su stanovnici te zemlje, Hananci, videli to oplakivanje na gumnu Atad, rekli su: „Egipćani su u velikoj žalosti!“ Zato je to mesto, koje je blizu Jordana, nazvano Avel-Misraim*.
12 Tako su Jakovljevi sinovi učinili upravo onako kako im je otac zapovedio.+
13 Odneli su ga u hanansku zemlju i sahranili u pećini u polju Makpeli nasuprot Mamriji, u polju koje je Avraham kupio od Efrona Hetejina kao mesto za grob.+
14 Kad je sahranio svog oca, Josif se vratio u Egipat sa svojom braćom i svima koji su pošli s njim da sahrane njegovog oca.
15 Nakon što im je otac umro, Josifova braća su rekla jedan drugom: „Možda Josif gaji mržnju prema nama, pa će nam se osvetiti za sve zlo koje smo mu učinili.“+
16 Zato su poručili Josifu: „Pred svoju smrt tvoj otac je zapovedio:
17 ’Ovako recite Josifu: „Molim te, oprosti svojoj braći prestup i greh koji su počinili kad su ti naneli veliko zlo.“ ‘ Zato te sada molimo, oprosti prestup nama koji služimo Bogu tvog oca.“ Kad je Josif to čuo, zaplakao je.
18 Posle toga došla su i njegova braća, pala su pred njim i rekla: „Evo, tvoji smo robovi!“+
19 Josif im je rekao: „Ne bojte se. Zar sam ja Bog da vam sudim?
20 Vi ste hteli da mi naudite,+ ali Bog je to preokrenuo na dobro da bi mnogima sačuvao život, kao što se danas vidi.+
21 Zato se nemojte bojati. Ja ću snabdevati hranom vas i vašu decu.“+ Tako ih je utešio i umirio.
22 Josif je ostao da živi u Egiptu s domom svog oca. Živeo je 110 godina.
23 Josif je video Jefremove unuke*,+ a i sinove Manasijinog sina Mahira.+ Oni su Josifu bili kao njegova rođena deca.*
24 Na kraju je Josif rekao svojoj braći: „Ja ću uskoro umreti, ali Bog će vam sigurno pomoći.+ Izvešće vas odavde i odvesti u zemlju za koju se zakleo da će je dati Avrahamu, Isaku i Jakovu.“+
25 Josif je rekao Izraelovim sinovima: „Bog će vam sigurno pomoći. Zakunite mi se da ćete tada odneti moje kosti odavde.“+
26 Josif je umro u Egiptu kad je imao 110 godina. Balsamovali+ su ga i stavili u kovčeg.
Fusnote
^ Ili: „starešine njegovog dvora“.
^ „Avel-Misraim“ znači „tugovanje Egipćana“.
^ Doslovno: „sinove do trećeg kolena“.
^ Doslovno: „Oni su se rodili na Josifovim kolenima“.
