Nakon opsežnog petomesečnog biblijskog školovanja, studentima 136. razreda Galada uručene su diplome u subotu, 8. marta 2014. U ovoj školi, iskusni Jehovini svedoci uče da budu još delotvorniji u službi koju vrše i da pomažu suvernicima da jačaju veru u Boga. Program ove svečanosti je pratilo ukupno 11548 osoba, od kojih su neki bili prisutni u obrazovnom centru Jehovinih svedoka u Patersonu, a drugi su gledali video-prenos i to na Jamajci, u Kanadi, Portoriku i Sjedinjenim Državama.

„Razmišljajte onako kako je razmišljao i Hrist Isus.“ Dejvid Splejn, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka i predsedavajući programa, održao je uvodni govor na temelju Filipljanima 2:5-7: „Razmišljajte onako kako je razmišljao i Hrist Isus.“ Dok je bio na zemlji, Isusu nije bio važan položaj u društvu, već je ponizno obavljao zadatak koji je dobio od Boga.

Na primer, kada ga je Đavo kušao, Isus je svaki put odgovorio: „Pisano je“, i citirao je ono što je Mojsije jednom prilikom rekao izraelskom narodu (Matej 4:4, 7, 10; Ponovljeni zakoni 6:13, 16; 8:3). Iako se mogao pozvati na autoritet koji ima kao pomazani Božji Sin, Isus je ponizno istakao Mojsijeve reči. Slično tome, treba da priznamo da i drugi imaju određene sposobnosti i da ih drage volje pohvaljujemo.

Brat Splejn je istakao i u čemu se videlo Isusovo ispravno razmišljanje na kraju njegove zemaljske službe. Isus je u molitvi rekao: „Ja sam proslavio tebe na zemlji, dovršivši delo koje si mi dao da izvršim. A sada ti, Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe pre nego što je svet postao“ (Jovan 17:4, 5). Isus nije tražio dodatna zaduženja. On je želeo samo da ga Jehova vrati tamo gde je ranije bio i da na nebu nastavi da radi ono što je pre radio. Studenti Galada treba da budu poput Isusa tako što će biti usredsređeni na svoju službu, a ne na položaj, i tako što će biti zadovoljni njom i ako nakon školovanja u Galadu ne dobiju dodatna zaduženja.

„Ne žalite zbog podnetih žrtava.“ Vilijam Malenfont, pomoćnik u Odboru za poučavanje, podstakao je studente da budu samopožrtvovani poput apostola Pavla. On se nije osvrtao na ono čega se odrekao radi službe Bogu, već je rekao: „Zaboravljam ono što je iza mene i trudim se da dosegnem ono što je ispred mene, trčim ka cilju“ (Filipljanima 3:13, 14).

Time što neće žaliti zbog žrtava koje podnose, studenti će se ugledati na Božje verne sluge, kako iz prošlosti tako i iz našeg doba. Brat Malenfont je citirao Klaru Gerber Mojer, koja je kao mala počela da služi Jehovi. Ona je napisala: „Kolika je čast za mene što mogu da se osvrnem na više od 80 godina predane službe Jehovi – i to bez imalo kajanja! Ako bih imala još jedan život, živela bih ga na isti način.“

„Propovedanje o Kraljevstvu sa anđelima i poput njih.“ Gerit Loš, član Vodećeg tela, govorio je studentima o dvostrukoj časti koju imaju oni koji propovedaju dobru vest o Kraljevstvu. Prvo, kada prenose tu vest, oni služe poput Božjih anđela jer hebrejska i grčka reč koja se u Bibliji prevodi kao „anđeo“ može značiti i „glasnik“. Drugo, studente u propovedanju dobre vesti vode nebeski anđeli, kao što su vodili i Filipa, hrišćanina iz prvog veka (Dela apostolska 8:26-35).

Brat Loš je zatim ispričao šta su neki Jehovini svedoci doživeli u službi propovedanja. Na primer, Gabino iz Meksika obično kuca na vrata jednom ili dva puta. Ali jednom prilikom je kucao četiri puta. Čovek koji je otvorio vrata rekao mu je da se spremao da oduzme sebi život. „Kada ste pokucali četvrti put“, rekao je on, „omča mi je bila oko vrata. Ali skinuo sam je da bih otvorio vrata. Hvala vam što ste bili uporni jer da niste, obesio bih se.“

Iako ovakve situacije mogu biti stvar slučajnosti, znamo da mnoge nisu. One su dokaz da nas Božji anđeli vode u delu propovedanja širom sveta (Otkrivenje 14:6).

„Ugledan će dobiti blagoslove.“ Majkl Bernet, instruktor u Galadu, govorio je o Javisu, Judinom potomku, koji je bio „ugledniji od svoje braće“. Javis se molio Bogu: „Kad bi me blagoslovio i proširio moje područje, kad bi tvoja ruka bila sa mnom i kad bi me sačuvao“ (1. Letopisa 4:9, 10).

Poput uglednog Javisa, studenti mogu biti konkretni u molitvama Bogu, posebno kada ga mole da im pomogne da dobro upotrebe obrazovanje koje su stekli u Galadu. Mogu ga slobodno moliti i da ih čuva od nevolja, ne u tom smislu da budu pošteđeni problema, već da ne budu previše tužni ili slomljeni zbog nekog zla. Bog je uslišio Javisa i isto će učiniti i za studente Galada.

„Zadržite gorljiv duh.“ Mark Numar, instruktor u Galadu i pomoćnik u Odboru za poučavanje, izneo je govor na temelju 1. Solunjanima 5:16-19. Kao što doslovnoj vatri trebaju gorivo, kiseonik i toplota da bi gorela, studenti treba da ispune tri uslova da bi zadržali gorljivost u službi.

Prvo, „uvek se radujte“ (1. Solunjanima 5:16). Studenti mogu naći radost, koja će im biti poput goriva, tako što će razmišljati o blagoslovima koji proističu iz Jehovinog odobravanja. Drugo, „neprestano se molite“ (1. Solunjanima 5:17). Molitva je poput kiseonika bez kojeg bi se vatra ugasila. Naše molitve treba da budu dovoljno duge da u njima možemo izliti srce Bogu. Treće, „za sve zahvaljujte“ (1. Solunjanima 5:18). Ako nam je srce puno zahvalnosti, naš odnos s Jehovom i braćom biće srdačan i topao. „Zadržite srdačan i topao duh“, rekao je brat Numar, „koji je potpuno suprotan hladnom i kritički nastrojenom duhu.“

„Hvalimo Jehovu s nebesima.“ Sem Roberson, instruktor u teokratskim školama, u uvodu svoje teme govorio je o biblijskim izrazima iz kojih se vidi da sunce, mesec i zvezde hvale Jehovu (Psalam 19:1; 89:37; 148:3). On je istakao da i studenti imaju čast da hvale Jehovu, a onda su neki od njih ispričali i odglumili šta su nedavno doživeli u službi propovedanja. Na primer, jedan student je zahvalio čoveku u invalidskim kolicima što je s poštovanjem reagovao kad je student stao autom i pustio ga da pređe ulicu. Počeli su da razgovaraju i čovek je prihvatio ponudu da besplatno proučava Bibliju. Dok su proučavali tokom narednih sedmica, naš brat je bio u prilici da razgovara s više osoba koje su došle čoveku u posetu i da im svedoči. Tako je zahvaljujući tom prvom razgovoru na ulici započeto još sedam biblijskih studija.

„Božje obrazovanje nas jača.“ Donald Gordon, pomoćnik u Odboru za izdavanje, intervjuisao je dva bračna para iz razreda. Jedan od te braće je rekao da su tokom školovanja stalno isticane misli iz Efešanima 3:16-20. Studenti su iz toga naučili da će ojačati ako budu ponizni i pristupačni i ako razumeju da Jehova uvek ima mnogo posla za svakog Svedoka. Jedna od intervjuisanih sestara je rekla da joj se mnogo dopalo kako je jedan od instruktora u Galadu podsticao studente da ne budu poput velike ribe u maloj posudi, u kojoj nema prostora za rast i napredak, već poput male ribe u ogromnom okeanu. Ona je rekla: „Shvatila sam da će mi Jehova pomoći da rastem duhovno ukoliko se u njegovoj organizaciji vladam kao manja.“

„Neka vas se Jehova seća po dobru.“ Mark Sanderson, član Vodećeg tela, održao je ključno predavanje, a tema se zasnivala na Nemijinoj molitvi: „Seti me se, Bože moj, po dobru“ (Nemija 5:19; 13:31). Nemija se nije plašio da će Jehova zaboraviti njega i njegov trud, već ga je molio da ga se seti s naklonošću i da ga blagoslovi.

Slično tome, studenti se mogu pouzdati u Jehovu da će ih se on sećati po dobru ako primenjuju osnovne pouke koje su dobili u Galadu. Na primer, velika ljubav prema Jehovi treba da im bude glavna pokretačka snaga u službi njemu (Marko 12:30). Avraham je svim srcem voleo Jehovu, kome je ostao u posebnom sećanju. I nakon hiljadu godina od njegove smrti, Jehova je govorio o njemu kao o ’svom prijatelju‘ (Isaija 41:8).

Brat Sanderson je zatim podsetio studente da vole bližnje, posebno svoju braću i sestre po veri (Marko 12:31). Poput dobrog Samarićanina, koji je „bio bližnji čoveku koji je pao u ruke razbojnicima“, i oni treba da imaju inicijativu i pomažu onima kojima je pomoć potrebna (Luka 10:36). Zatim je naveo primer Nikolasa Kovaleka, koji je nakon školovanja u Galadu služio kao oblasni nadglednik. Brat Kovalek je bio poznat po srdačnosti i ljubavi. Jednom je podstakao nekog putujućeg nadglednika i njegovu suprugu da budu marljivi u svojoj službi, rekavši: „Rano u danu, rano u sedmici, rano u mesecu, rano u godini.“ Ipak, nakon nekoliko dana saradnje, rekao je sestri: „Zaboravi šta sam rekao. Već se previše naprežeš. Uspori da bi mogla dugo da služiš Jehovi.“ Njegov ljubazan, saosećajan savet pomogao je sestri da decenijama ostane u punovremenoj službi.

Na kraju je brat Sanderson podstakao studente da dobro upotrebe obrazovanje koje su dobili u Galadu tako što će poučavati i obučavati druge (2. Timoteju 2:2). Tako će tamo gde budu služili moći da jačaju i učvršćuju bratstvo i mogu biti sigurni da će ih Jehova pamtiti po dobru (Psalam 20:1-5).

Zaključak. Nakon što su studentima uručene diplome, jedan od njih je pročitao pismo zahvalnosti u ime celog razreda. Petnaestoro studenata je zaključilo program akapela pevanjem pesme 123 iz pesmarice Pevajmo u čast Jehovi, „Pastiri su dar od Boga“.