U obrazovnom centru Jehovinih svedoka u Patersonu, u državi Njujork, 14. marta 2015. održana je svečanost povodom uručivanja diploma 138. razredu Biblijske škole Galad. Program je pratilo 14000 gledalaca, uključujući i one koji su bili povezani video-vezom. Pre početka programa, prisutni su mogli da slušaju četiri nove pesme, a koje su kasnije svi zajedno otpevali.

Kao predsedavajući programa služio je Džefri Džekson, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka. U svojim uvodnim rečima, podstakao je razred da ne zadržava znanje za sebe, već da ga koristi da bi pomagao drugima (2. Timoteju 2:2).

Brat Džekson je govorio o Mojsijevom primeru. Jedno vreme, Mojsijev šator je bio mesto gde se obožavao Jehova. Međutim, kada je završen sveti šator, on je postao mesto gde su Izraelci odlazili da bi obožavali Jehovu. Izgleda da Mojsije nije smeo da ulazi u Svetinju nad svetinjama, budući da je tamo pristup bio dozvoljen samo prvosvešteniku. Nigde ne možemo pročitati da se Mojsije žalio zbog toga. Naprotiv, verno je podupirao Arona, koji je tada počeo da služi kao prvosveštenik (Izlazak 33:7-11; 40:34, 35). Šta učimo iz ovoga? „Cenite odgovornosti koje imate, ali nikada nemojte da se precenjujete“, rekao je brat Džekson.

„Da li će vas uplašiti list kad zašušti?“ To je bio naslov govora Keneta Flodina, pomoćnika u Odboru za poučavanje pri Vodećem telu. On je rekao da će se studenti verovatno suočiti sa situacijama koje će ih uplašiti, kao što su progonstvo ili teške dodele. Koristeći reči iz Levitske 26:36, podstakao ih je da na to ne gledaju kao na nesavladive prepreke, već kao na puko šuštanje lišća. Zatim je brat Flodin istakao primer apostola Pavla, koji je zahvaljujući tome što se uzdao u Jehovu izdržao mnoge kušnje (2. Korinćanima 1:8, 10).

„Kakva su vaša očekivanja?“ Ovu tačku održao je Mark Sanderson, član Vodećeg tela. Govorio je o načelu iz Poslovica 13:12, gde stoji: „Od predugog iščekivanja razboli se srce.“ Nažalost, mnogi celog života doživljavaju tako nešto, jer očekuju ono što se možda nikada neće ostvariti, na primer, da budu bogati i slavni.

U Isusovo vreme, neki su imali pogrešna očekivanja kada se pojavio Jovan Krstitelj (Luka 7:24-28). Primera radi, možda su mislili da on treba da bude poput nekog filozofa koji će ih zadiviti apstraktnim učenjima. U tom slučaju, bili bi razočarani, jer je Jovan iznosio istinu, koja se ticala života običnih ljudi. Drugi su možda očekivali da će on biti impresivnog izgleda. Ali on je bio obučen kao i siromašni ljudi njegovog vremena. Međutim, oni koji su očekivali proroka, nisu se razočarali, jer Jovan ne samo što je bio prorok već i Mesijin preteča! (Jovan 1:29).

Na osnovu svega što je rekao, brat Sanderson je podstakao studente da izvuku pouku i da imaju ispravna očekivanja. Ne treba da traže poseban ugled ni pogodnosti na svojim dodelama, već da se usredsrede na pomaganje drugima. To mogu činiti tako što s braćom i sestrama dele ono što su naučili u Galadu, jačaju njihovu veru i vole ih. „Trudite se da ponizno služite braći i sestrama i dajte sve od sebe da izvršavate Jehovinu volju“, rekao je brat Sanderson, „i nikada se nećete razočarati zbog neispunjenih očekivanja.“

„Nahranite gladne.“ To je bio naslov govora koji je izneo Džejms Koton, instruktor u Odeljenju za teokratske obrazovne programe. Brat Koton je istakao da su svi gladni ljubavi, cenjenja i priznanja. Čak je i Isusu to bilo potrebno, a Jehova mu je to pružio kada mu je prilikom njegovog krštenja uputio reči podrške i ljubavi (Matej 3:16, 17).

Jehova nas je stvorio tako da svojim rečima možemo da podstičemo i jačamo druge, i očekuje da to činimo (Poslovice 3:27). „Naučite da kod drugih zapažate dobre strane i nemojte to zadržati za sebe“, rekao je brat Koton. Iskrena pohvala će našim suvernicima staviti do znanja da njihov trud nije uzaludan.

„Izlijte se do poslednje kapi.“ Mark Numar, pomoćnik u Odboru za poučavanje, izneo je sledeći govor. Upotrebio je primer apostola Pavla i podstakao studente da ne budu zadovoljni time da u službi daju minimum. Umesto toga, pravu radost će osetiti ako se poput Pavla ne štede, već se potpuno „izlivaju“ za druge (Filipljanima 2:17, 18).

Pavle nije odustao čak ni kada se suočio s poteškoćama. Budući da se sve do smrti nije štedeo, Pavle se takoreći izlio do poslednje kapi. S pravom je mogao reći: „Trku sam do kraja istrčao“ (2. Timoteju 4:6, 7). Brat Numar je podstakao studente da se ugledaju na Pavla i da na svojim dodelama verno podupiru Kraljevstvo.

Služba propovedanja. Majkl Bernet, još jedan istruktor u školi Galad, vodio je sledeću tačku, u kojoj su studenti prikazali situacije koje su doživeli u službi propovedanja za vreme boravka u Patersonu.

Studenti su postizali lepe rezultate time što su zapažali gde bi mogli da svedoče i prenose ljudima istinu na „jeziku srca“ tih ljudi, to jest njihovom maternjem jeziku. Primera radi, jedan student je čuo da na njegovom području ima puno onih koji govore španski. Zato je jednog dana, pre nego što je pošao u službu, pomoću aplikacije JW Language naučio nekoliko reči na španskom. Istog dana, na ulici je sreo čoveka koji govori španski. Pošto je znao nekoliko reči, student je započeo razgovor s njim i sada taj čovek i četiri člana njegove porodice proučavaju Bibliju.

Intervjui. Vilijam Tarner, pomoćnik u Službenom odboru Vodećeg tela, intervjuisao je četvoro studenata o tome gde su služili pre nego što su došli u Galad, kao i o pouci koju su primili u školi.

Studenti su izdvojili neke misli koje su im posebno značile. Na primer, jedan od njih je ispričao šta je naučio iz onog što je zapisano u 10. poglavlju Luke. Isus je poslao 70 učenika da propovedaju i oni su se radovali zbog onog što su postigli. Iako se Isus takođe radovao, poučio ih je da svoju radost ne temelje samo na rezultatima, već na tome što znaju da svojom službom ugađaju Jehovi. To nas podseća na to da prava radost ne zavisi od naših okolnosti već od Jehovinog priznanja.

Brat Tarner je reči iz Filipljanima 1:6 primenio na studente, uverivši ih da je Jehova u njima „započeo dobro delo“ i da će i dalje biti uz njih.

„Uprite pogled u Jehovu.“ Samjuel Herd, član Vodećeg tela, izneo je ključni govor ovog programa. Rekao je da je tačno da Jehovu ne možemo videti. Kako onda možemo upreti pogled u njega?

Jedan način na koji to možemo činiti jeste posmatranjem onog što je stvorio. Pored toga, on nam je „prosvetlio oči srca“ (Efešanima 1:18). Što više čitamo Bibliju, to više saznajemo o Jehovi, a što više saznajemo o njemu, osećamo veću bliskost s njim.

Posebnu pažnju želimo da poklonimo jevanđeljima, jer nam ona putem Isusovih reči i dela pružaju jasnu sliku o Jehovi. Isus ga je toliko verno predstavljao da je mogao reći: „Ko je video mene, video je i Oca“ (Jovan 14:9).

Brat Herd je podstakao prisutne da vide Jehovu u svemu što je Isus radio, kao i da oponašaju Isusov dobar primer. Baš kao što se Isus trudio da zbrine duhovne potrebe drugih, i mi treba da se trudimo da s drugima delimo duhovnu hranu.

Šta ćemo doživeti ako upiremo pogled u Jehovu? I mi ćemo poput psalmiste moći da kažemo: „Jehovu uvek imam pred sobom. On mi je s desne strane, neću posrnuti“ (Psalam 16:8).

Zaključak. Nakon što su studenti dobili diplome, jedan od njih je u ime razreda pročitao pismo zahvalnosti. Tada je brat Džekson u zaključnom delu programa rekao studentima da ne misle da sve ono čemu poučavaju braću mora da bude nešto novo i duboko. Uglavnom će to biti ono što braća i sestre već znaju. Takođe je naglasio važnost poniznosti. Studenti ne žele da skreću pažnju na sebe ili na to što su poučavani u Galadu, već na Bibliju i naše publikacije. Tako neće delovati obeshrabrujuće na one koji možda nikada neće imati priliku da pohađaju školu Galad, već će ih ohrabriti tako što će ih podstaći da iskoriste svu duhovnu hranu kojoj imaju pristup. Nakon programa, svi su bili ohrabreni i odlučni da služe svojoj braći i sestrama.