Da li Jehovini svedoci imaju pravila o zabavljanju?
Jehovini svedoci smatraju da biblijska načela i zapovesti mogu pomoći i njima i drugima da donose odluke koje su za njihovo dobro i u skladu s Božjom voljom (Isaija 48:17, 18). Ta načela i zapovesti nisu osmislili Jehovini svedoci, već Bog. Pogledajmo kako se neka od njih mogu primeniti na zabavljanje. a
Brak je trajna zajednica (Matej 19:6). Pošto Jehovini svedoci smatraju da je zabavljanje korak koji vodi ka braku, oni na zabavljanje ne gledaju olako.
Zabavljanje je samo za osobe koji su dovoljno odrasle da stupe u brak. Te osobe više nisu „u cvetu mladosti“, to jest kod njih je prošlo životno doba kada su polni nagoni izuzetno jaki (1. Korinćanima 7:36).
Oni koji žele da stupe u vezu treba da budu slobodni za brak. Prema Božjem gledištu, nisu svi koji su zakonski razvedeni slobodni da ponovo stupe u brak. Bog smatra da je preljuba jedini osnovan razlog za razvod, nakon čega osoba može ponovo stupiti u brak (Matej 19:9).
Biblija zapoveda hrišćanima da stupaju u brak samo sa svojim suvernicima (1. Korinćanima 7:39). Ta zapovest se ne odnosi na osobe koje samo poštuju naša verovanja već na one koje žive po njima kao kršteni Jehovini svedoci (2. Korinćanima 6:14). Bog je oduvek zahtevao od svojih slugu da stupaju u brak samo sa onima koji su iste vere (Postanak 24:3; Malahija 2:11). Ova zapovest je i praktična, kao što pokazuju novija istraživanja. b
Deca treba da slušaju svoje roditelje (Poslovice 1:8; Kološanima 3:20). Ako dete živi u roditeljskom domu, ono treba da sluša roditelje i kada je reč o izlascima sa osobama suprotnog pola. To znači da će roditelji odlučiti u kojim godinama dete može početi da se zabavlja i šta će biti dozvoljeno tokom zabavljanja.
Poštujući biblijske smernice, svaki Svedok sam odlučuje da li će stupiti u vezu i s kim. To je u skladu s načelom: „Svako će nositi svoj teret“ (Galatima 6:5). Pa ipak, pre nego što donesu odluku o tome, mnogi postupaju mudro i traže savet od zrelih suhrišćana koji im žele svako dobro (Poslovice 1:5).
Mnogi postupci koje većina smatra normalnim tokom zabavljanja u stvari su ozbiljan greh. Na primer, Biblija nam zapoveda da se čuvamo polnog nemorala. To se ne odnosi samo na polne odnose već i na druge nečiste postupke između nevenčanih osoba, kao što je dodirivanje polnih organa druge osobe ili oralni i analni seks (1. Korinćanima 6:9-11). U nečisto ponašanje koje Bog osuđuje spada i sve što nevenčani par radi kako bi osetio seksualno uzbuđenje iako se uzdržava od seksualnog odnosa (Galatima 5:19-21). Razgovori koji aludiraju na seks, puni prostačkih reči, takođe se osuđuju u Bibliji (Kološanima 3:8).
Naše srce je varljivo (Jeremija 17:9). Može nas navesti da učinimo nešto za šta znamo da je neispravno. Da bi sprečili da ih srce prevari, parovi koji se zabavljaju treba da izbegavaju da budu sami u iskušavajućim situacijama. Mogu preduzeti neke mere predostrožnosti, na primer da budu u društvu veće grupe ili da povedu nekog sa sobom (Poslovice 28:26). Oni koji traže bračnog druga svesni su koliko je opasno posećivati sajtove za upoznavanje, a posebno koliko je rizično započeti vezu sa osobom o kojoj znaju veoma malo (Psalam 26:4).
a Zabavljanje je u nekim kulturama uobičajeno, dok u drugima nije. Biblija ne kaže da treba da se zabavljamo niti da je to jedini način da se stupi u brak.
b Na primer, u jednom članku u časopisu Marriage & Family Review navodi se da su „rezultati tri istraživanja pokazali da je jedan od ključnih faktora za dugogodišnje brakove (od 25 do 50 godina i više) da partneri imaju istu religiju i verovanja“. (Tom 38, izdanje 1, strana 88, 2005.)