Prvi deo Svetog pisma – prevod Novi svet objavljen je 1950. godine. Otada su neki ljudi pozitivno komentarisali prevod Novi svet, a a drugi dovodili u pitanje njegovu tačnost, jer se donekle razlikuje od ostalih prevoda Svetog pisma. Tih razlika ima iz sledećih razloga.

•   Pouzdanost. Prevod Novi svet je rađen na osnovu savremenih istraživanja izučavalaca i najpouzdanijih drevnih manuskripata. S druge strane, prevod King James Version iz 1611. rađen je na temelju manuskripata koji uglavnom nisu toliko tačni i stari kao oni koji su korišćeni za prevod Novi svet.

•   Verodostojnost. Prevod Novi svet je rađen s nastojanjem da verodostojno prenese poruku nadahnutu od Boga (2. Timoteju 3:16). U mnogim biblijskim prevodima je zarad ljudskih tradicija žrtvovana verodostojnost u prenošenju Božje poruke, na primer tako što je Božje ime Jehova zamenjeno titulama Gospod i Bog.

•   Doslovan prevod. Neki prevodi Biblije su parafrazirani, ali prevod Novi svet koristi doslovno značenje reči sve dok ono ne zvuči neobično i ne prenosi pogrešan smisao. U parafraziranim prevodima biblijskog teksta mogu se naći ljudska mišljenja, dok s druge strane možda ne sadrže važne detalje.

 Apokrifne knjige. Biblije Rimokatoličke i Pravoslavne crkve sadrže knjige poznate kao apokrifi. Međutim, te knjige nisu bile uvrštene u jevrejski kanon, a treba uzeti u obzir da u Svetom pismu piše da su Judejcima bile „poverene Božje svete objave“ (Rimljanima 3:1, 2). Zato se u prevodu Novi svet, kao i u mnogim drugim savremenim biblijskim prevodima, s dobrim razlogom ne nalaze apokrifne knjige.

 Dodati stihovi. U nekim prevodima su dodati stihovi i izrazi koji se ne nalaze u najstarijim manuskriptima Svetog pisma, dok se u prevodu Novi svet oni ne mogu naći. Mnogi savremeni prevodi ili ne sadrže te naknadno dodate stihove i izraze ili napominju da se oni ne mogu potkrepiti najmerodavnijim izvorima. b

 Izbor reči. Prevod od reči do reči može biti nejasan i navesti na pogrešan zaključak. Na primer, Isusova izjava zabeležena u Mateju 5:3 često se prevodi: „Blago siromašnima duhom“ (Daničić–Karadžić; Savremeni srpski prevod). Mnogi smatraju da je doslovan prevod „siromašni duhom“ nejasan, dok neki misle da je Isus zapravo naglasio vrednost skromnosti i siromaštva. Međutim, Isus je želeo da kaže da prava sreća zavisi od toga da li smo svesni da nam je potrebno Božje vođstvo. Prevod Novi svet tačno prenosi tu misao rečima „oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

•   U pismu od 8. decembra 1950, priznati prevodilac i izučavalac Biblije Edgar Gudspid napisao je o grčkom delu Svetog pisma – prevod Novi svet sledeće: „Zainteresovan sam za misionarsko delo vaših ljudi, koje obavljaju širom sveta, i veoma sam zadovoljan prirodnim, jasnim i živopisnim prevodom. Po mom mišljenju, iza njega stoji širok spektar saznanja i temeljno istraživanje.“

•   Profesor Alen Vikgren sa Univerziteta u Čikagu naveo je prevod Novi svet kao primer prevoda koji koristi savremeni jezik i ne povodi se za drugim biblijskim prevodima, već često ima „jedinstvena rešenja“ (The Interpreter’s Bible, I tom, strana 99).

•   Govoreći o grčkom delu prevoda Novi svet, biblijski kritičar iz Velike Britanije Aleksander Tomson je napisao: „Ovaj prevod je očigledno delo veštih i pametnih izučavalaca, koji su se trudili da tačno prenesu smisao grčkog teksta koliko god je to na engleskom jeziku moguće“ (The Differentiator, april 1952, strana 52).

•   Premda su po mišljenju pisca Čarlsa Potera pojedini izrazi i biblijski stihovi neobično prevedeni, on je rekao: „Ovi anonimni prevodioci su svakako koristili najbolje manuskripte, kako grčke tako i hebrejske, i prevodili su stručno i precizno“ (The Faiths Men Live By, strana 300).

•   Iako je Robert Makoj smatrao da prevod Novi svet ima i nedostatke i dobre strane, u zaključku svoje kritike je napisao: „Ovaj prevod Novog zaveta je dokaz da među ovim ljudima [Jehovinim svedocima] postoje stručne osobe koje su sposobne da se na inteligentan način pozabave mnogim problemima oko prevođenja Biblije“ (Andover Newton Quarterly, januar 1963, strana 31).

•   Profesor Samjuel Maklejn Gilmor se nije složio s prevodom nekih izraza i biblijskih stihova u prevodu Novi svet, ali je ipak rekao da ti prevodioci „imaju izuzetno dobro znanje grčkog jezika“ (Andover Newton Quarterly, septembar 1966, strana 26).

•   U svom komentaru o prevodu Novi svet koji je deo prevoda Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures, vanredni profesor Tomas Vinter je napisao: „Anonimni odbor je izdao vrlo savremen, dosledan i tačan prevod“ (The Classical Journal, april-maj 1974, strana 376).

•   Profesor Benjamin Kedar, izučavalac hebrejskog jezika iz Izraela, rekao je 1989: „U svojim lingvističkim istraživanjima hebrejskog biblijskog teksta i prevoda, često se osvrćem na englesko izdanje koje je poznato kao prevod Novi svet. Uvek iznova se uverim da se u ovom delu vidi iskreno nastojanje da se dođe do što razumljivijeg i tačnijeg prevoda.“

•   Džejson Bedun, vanredni profesor religije, analizirao je devet poznatih engleskih prevoda Biblije i napisao: „Prevod Novi svet se pokazao kao najtačniji od svih prevoda koje sam uporedio.“ Iako javnost i mnogi biblijski izučavaoci smatraju da se prevod Novi svet razlikuje od drugih zbog religiozne pristranosti prevodilaca, Bedun kaže: „Većina tih razlika je nastala kao rezultat tačnijeg prevoda, koji je doslovan i precizan prevod izvornih izraza koje su koristili pisci Novog zaveta“ (Truth in Translation, strane 163, 165).