Dok je Eliso, koja je Jehovin svedok, vodila biblijski kurs sa jednom ženom u njenoj kući, došli su joj neočekivani gosti. Na vratima su bili sveštenik i njegova supruga. Eliso je još ranije čula da su oni nedavno izgubili sina jedinca.

 Kada im je Eliso izrazila iskreno saučešće zbog gubitka sina, sveštenik i njegova supruga su gorko zaplakali. Sveštenik je ljutito rekao: „Ne mogu da razumem zašto je Bog dozvolio ovakvo iskušenje! Kako je mogao da mi uzme sina jedinca? Služim Bogu već 28 godina, uradio sam puno dobrih stvari, a on mi ovako vraća! Zašto mi je Bog ubio sina?“

 Eliso je objasnila ovom paru da Bog nije uzeo njihovog sina. Takođe je rezonovala s njima o otkupnini, uskrsenju i o tome zašto Bog dopušta da se loše stvari događaju. I sveštenik i njegova žena su rekli Eliso da im je upravo dala odgovore za koje su se molili.

 Sledeće sedmice njih dvoje su ponovo došli i pridružili se biblijskom kursu koji je Eliso vodila sa zainteresovanom ženom. Eliso i ta žena su proučavale poglavlje „Da li ćemo ponovo videti one koji su umrli?“ u knjizi Šta Biblija zaista naučava? Ovaj par se rado priključio razmatranju te teme.

 Kasnije su oboje prisustvovali posebnom kongresu Jehovinih svedoka u Tbilisiju u Gruziji. Tamo ih je dirnula očigledna ljubav i jedinstvo među prisutnima, a to je upravo ono što su dugo pokušavali da stvore među članovima svoje crkve, ali bez uspeha.