Dana 25. maja 2023. navršiće se 30 godina od donošenja odluke koju stručnjaci na pravnom polju smatraju jednom od najuticajnijih odluka Evropskog suda za ljudska prava. Reč je o slučaju Kokinakis protiv Grčke. Evropski sud je tada prvi put proglasio neku državu krivom za kršenje verske slobode. Ta presuda je od 1993. temelj za ostvarivanje verske slobode u 46 zemalja članica Saveta Evrope. Kad neka moćna država ugrozi naše pravo da ispovedamo svoju veru, kao što je slučaj u Rusiji, presedani poput slučaja Kokinakis u Grčkoj još više nam znače.

Na zvaničnom veb-sajtu Saveta Evrope taj slučaj se do dan-danas pominje kad se navodi koja sva ljudska prava su zaštićena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. On se izučava u školama prava i na njega se mnogi pozivaju kada upućuju žalbe Evropskom sudu.

Slučaj Kokinakis je poznat po tome što je u presudi istaknuto da su „reči i dela neodvojivi od nečijih verovanja“. U njoj je potvrđeno da „sloboda ispovedanja vere [...] podrazumeva i nečije pravo da uverava druge u svoja verovanja, tako što će ih, između ostalog, ’učiti’ o njima.“

Jedan od devetoro sudija Evropskog suda, De Mejer, koji je sudio u tom slučaju, obrazložio je svoje mišljenje rečima: „Prozelitizam, koji se definiše kao ’revno širenje vere‘, ne može biti kažnjivo jer na neki način predstavlja ’ispovedanje nečije vere‘ – što je potpuno zakonito.“

Ova istorijska odluka je usledila nakon poluvekovne pravne borbe brata Minosa Kokinakisa. Njega su grčke vlasti uhapsile 1938. zbog kršenja zakona kojim se zabranjuje „prozelitiziranje“, a koji je uveo grčki diktator Joanis Metaksas. Minos je tada imao 30 godina i bio je prvi od 19 147 Jehovinih svedoka koji su uhapšeni od 1938. do 1992, dok je taj zakon bio na snazi. Svih tih godina, Svedoci su trpeli maltretiranje, nepravdu i nasilje.

Minos je neustrašivo nastavio da propoveda i zato je bio uhapšen više od 60 puta, izveden je pred grčke sudove 18 puta, proveo je više od 6 godina na kažnjeničkim ostrvima i u zatvorima i više puta je morao da plati novčane kazne.

Na kraju je 1993. Evropski sud za ljudska prava oslobodio tada 84-godišnjeg Minosa svih optužbi i presudio da je Grčka prekršila njegovu slobodu veroispovesti. Sud je naložio da se Minosu isplati odšteta za sve te mučne godine i da mu se nadoknade svi pravni troškovi. Brat Minos je do kraja života živeo na Kritu i umro je 1999. kada je imao 90 godina.

Sudija De Mejer je istakao da Minos nije bio kriminalac, već da je bio „osuđivan samo zbog svoje revnosti, a ne zato što je uradio nešto loše“.

Pravni zastupnik Jehovinih svedoka, Filip Bramli, objasnio je kako taj presedan utiče na današnje slučajeve: „Presuda u slučaju Kokinakis je učvrstila pravo čoveka da drugima miroljubivo govori o svojim verovanjima. Ta presuda Evropskog suda za ljudska prava se najčešće citira i na nju se najčešće pozivaju pravnici kada se negde dovede u pitanje sloboda veroispovesti, ne samo u Evropi nego i šire.“

Za pobedu i presedan u slučaju Kokinakis sva slava pripada Jehovi. On nas mudro vodi i usmerava kako bismo branili i zakonski potvrđivali pravo na propovedanje dobre vesti i na tome smo mu veoma zahvalni (Filipljanima 1:7).