Ustavni sud Južne Koreje još jednom će preispitati da li je u skladu sa Ustavom to što vlada ove zemlje ne uvažava pravo na prigovor savesti. * Četiri godine ranije, ovaj sud je doneo odluku da kažnjavanje osoba koje zbog prigovora savesti odbijaju da služe vojsku nije protivustavno. Ista presuda je doneta i 2004. godine.

Sud će preduzeti neuobičajen korak i ponovo razmotriti ovo pitanje tako što će 9. jula 2015. saslušati slučaj tri mladića koji su uložili prigovor savesti. Razne organizacije u svojstvu pravnih savetnika suda podržale su pravo na prigovor savesti. S obzirom na to da je prigovor savesti na služenje vojske priznato pravo u međunarodnim zakonima, odbijanje Južne Koreje da promeni svoj stav sve više privlači pažnju svetske javnosti.

Komitet UN za ljudska prava apelovao je na Južnu Koreju da promeni svoj stav. Od 2006, ovaj komitet je doneo pet odluka koje se tiču više od 500 prigovarača savesti * i doneo presudu da je Južna Koreja obavezna da usvoji zakonske mere kojima se garantuje pravo na prigovor savesti.

Amnesti internešenel, organizacija za ljudska prava sa sedištem u Londonu, obeležila je Svetski dan prava na prigovor savesti time što je u jednom članku od 13. maja 2015. istakla kako Južna Koreja tretira one koji ulože prigovor savesti na služenje vojnog roka. Članak je uglavnom govorio o mladim Svedocima stasalim za vojsku i njihovom nepovoljnom položaju zbog sadašnjih zakona u Južnoj Koreji. Te iste sedmice, razne međunarodne medijske kuće, kao što su CNN i The Washington Post, objavile su članke o pravu na prigovor savesti i mladim Svedocima koji iz tog razloga odbijaju služenje vojske.

Kada u Južnoj Koreji Jehovin svedok odbije regrutaciju, sudije ga po pravilu proglase krivim za izbegavanje vojne obaveze. Međutim, sudijama sve teže pada da osude miroljubive mladiće čiji je jedini „zločin“ to što se iskreno drže svojih verskih uverenja. * U jednom slučaju, predsedavajuća Okružnog suda u Suvonu kroz suze je izrekla kaznu Jehovinom svedoku jer po zakonu nije imala drugog izbora.

Dana 12. maja 2015, sudija Okružnog suda u Gvangdžuu doneo je presudu u korist tri Jehovina svedoka. Taj sudija je išao protiv sudske prakse zbog moralne dileme koju je imao u slučaju ovih mladića. U želji da se stvari promene, rekao im je: „Sve što mogu da učinim za vas je da upalim šibicu u nadi da će se razbuktati u veliki plamen.“ Tužilac je uložio žalbu na tu presudu.

Sedam sudija okružnih sudova nije htelo da osudi Svedoke koji su uložili prigovor savesti, već je predalo slučajeve Ustavnom sudu, uprkos odlukama koje je ovaj sud doneo 2004. i 2011. Te sudije nisu htele da osude ove mladiće na zatvorsku kaznu jer su oni postupali u skladu sa svojom savešću. U jednom od tih slučajeva, Jung-hun Kang, sudija Okružnog suda u severnom delu Seula, izjavio je da bi kažnjavanjem onih koji ulažu prigovor savesti „njihova prava i identitet bili ugroženi. To sigurno narušava ljudsko dostojanstvo“.

U decembru 2014, Korejska advokatska komora održala je konferenciju na temu prigovora savesti. Tokom ključnog govora, bivša sudija Vrhovnog suda Su-an Čan se osvrnula na odluke Komiteta UN za ljudska prava i Saveta UN za ljudska prava protiv Južne Koreje i rekla da je prava „sramota za državu“ što je izazvala takve reakcije. Ona je izjavila da „nema opravdanja za to što se stotine mladića šalju u zatvor“ i apelovala na prisutne sudije i pravnike da „izvrše pritisak na sudove“ kako bi donosili presude u skladu s međunarodnim sporazumima.

Gospođa Čan je zaključila svoj govor rečima: „Treba da što pre uvedemo civilnu službu [...] Uvođenje civilne službe bila bi značajna pobeda na polju ljudskih prava i prekretnica u istoriji Južne Koreje koju vodi prva žena-predsednik. Jedino tako možemo opovrgnuti tvrdnje da smo zemlja koja ne uvažava ljudska prava.“

Već decenijama, hiljade Jehovinih svedoka u Južnoj Koreji služe zatvorske kazne zbog toga što se čvrsto drže svojih uverenja. Dok s nestrpljenjem iščekuju presudu Ustavnog suda, pitaju se: Da li će sudije Ustavnog suda uvažiti pravo na prigovor savesti? Da li će Južna Koreja postupati u skladu s međunarodnim standardima o ljudskim pravima?