Sestra Barbara Osmik-Urban, samohrana majka iz Žešova u Poljskoj, na porodičnom proučavanju je sa svojom decom, desetogodišnjim Jakubom i osmogodišnjom Ninom, više puta razgovarala o gostoljubivosti i saosećanju. Kasnije su ono što su naučili primenili i u praksi. Otkako je 24. februara 2022. počeo rat u Ukrajini, ugostili su više od 20 braće i sestara.

Svedoci u Poljskoj i drugim zemljama rado primaju u svoje domove braću i sestre koja beže iz ratom razorenih gradova u Ukrajini i pomažu im i na druge načine. Do sada je najmanje 11 000 Svedoka iz Ukrajine prebeglo u Poljsku. Zbog ratnog stanja u Ukrajini, muškarci između 18 i 60 godina ne smeju da napuštaju zemlju. Međutim, postoje izuzeci, na primer muškarci koji imaju najmanje troje maloletne dece.

„Na braću i sestre koji su izbegli iz Ukrajine gledamo kao na svoju porodicu“, kaže Barbara. To isto misle i njena deca, Jakub i Nina, i zato su im rado ustupili svoje sobe. Pošto ne govore istim jezikom, sporazumevali su se osmesima, zagrljajima i suzama. Kada su braća krenula dalje na put, Jakub je čak rekao da im je u kući previše tiho i pitao mamu da li bi mogli da prime još braće i sestara.

Braća Lukaš Holevinjski i Rafal Jankovski dobrovoljno su prevozili humanitarnu pomoć u Ukrajinu. Kažu da su videli mnoge žene i decu kako plaču dok čekaju da pređu granicu i odu na neko sigurnije mesto. Lukaš kaže: „Ali kad god smo videli našu braću i sestre, oni su bili radosni.“

Put do Ukrajine i nazad traje oko četiri sata. Kada pomoć stigne, braća iz Ukrajine je prevoze do braće i sestara širom zemlje. Nikad im nije zafalilo volontera koji bi to radili, iako je to veoma opasno. „Velika je čast što možemo pomagati braći“, kaže Rafal.

Sestra Elžbjeta Ustšicka koja živi u Žešovu opisuje kako se osećala kada je primila braću iz Ukrajine na smeštaj: „Duboko me je dirnulo kad sam videla starešine iz moje skupštine kako u pola noći dovode tu braću, a u naručju nose usnulu decu. Ta slika će mi dugo ostati u sećanju.“

Bartlomjej Figura je jedan od starešina koji su neumorno pomagali braći. On i njegova supruga Estera putovali su do granice i do železničkih stanica da bi tamo pronašli braću kojoj je potreban prevoz. Ponekad su ustupali braći svoj stan i materijalno im pomagali kad god su mogli.

„Mi smo jedna porodica“, kaže Bartlomjej. „Osećamo da smo veoma bliski s braćom i sestrama. Pošto smo bili spremni da im pomognemo, često smo videli kako im je Jehova preko nas pružio baš ono što im je bilo potrebno.“

Do sada su braća i sestre iz Poljske pripremili najmanje 23 000 paketa humanitarne pomoći, u kojima su bili hrana, sredstva za ličnu higijenu i druge potrepštine.

Uvereni smo da će Jehova i dalje brinuti o potrebama naše braće i sestara u Ukrajini preko njihovih velikodušnih suvernika iz drugih zemalja (Poslovice 11:24; Rimljanima 12:13).