Jehovini svedoci širom Rusije trpe velike posledice presude koju je Vrhovni sud doneo 20. aprila 2017. Vlasti krše osnovna ljudska prava Svedoka i krivično ih gone zbog njihovih verskih aktivnosti. U isto vreme, neki građani Rusije smatraju da im ova presuda daje za pravo da diskriminišu Svedoke, pa čak i da svoju mržnju prema njima pokazuju fizičkim napadima.

Jehovini svedoci optuženi za krivična dela

• Policija je 25. maja upala na verski sastanak Jehovinih svedoka u Orelu i uhapsila danskog državljanina Denisa Kristensena koji služi kao starešina u toj skupštini. Gospodin Kristensen će u pritvoru biti zadržan sve do 23. jula, do kada tužilac treba da prikupi dokaze protiv njega i optuži ga za „ekstremističke aktivnosti“. Ako bude proglašen krivim, gospodin Kristensen bi mogao biti osuđen na šest do deset godina zatvora.

Zvanična upozorenja izdata Lokalnim verskim zajednicama

• Državni tužilac je 4. maja izdao zvanično upozorenje predstavniku Lokalne verske zajednice u Krimsku. U tom upozorenju je stajalo da taj predstavnik i svi članovi te verske zajednice mogu biti optuženi i krivično gonjeni zbog održavanja verskih sastanaka.

• Od kada je Vrhovni sud doneo presudu, slična upozorenja dobilo je najmanje pet drugih Lokalnih verskih zajednica Jehovinih svedoka.

Upadi policije na verske sastanke

• Policija je 22. aprila prekinula verski sastanak u Džankoju, u republici Krim. Policajci su izričito tvrdili da nakon presude Vrhovnog suda Svedoci nemaju pravo da održavaju verske sastanke. Zatim su pretražili objekat u kom se sastanak održavao i zapečatili ga kako više ne bi mogao da se koristi za verske sastanke.

• Od kada je Vrhovni sud doneo presudu, zabeleženo je najmanje pet slučajeva u kojima je policija prekinula verske sastanke Svedoka, a jedan od tih sastanaka se održavao u privatnoj kući.

„Duboko sam zabrinut što se aktivnosti Jehovinih svedoka u Rusiji kojima se inače ne remeti javni red i mir neopravdano smatraju protivzakonitim [...] Podstičem ruske vlasti da podrže versku slobodu, slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu na mirno okupljanje i udruživanje Jehovinih svedoka, u skladu sa obavezama države prema međunarodnim zakonima o ljudskim pravima i obavezama prema Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju“ (Mihael Georg Link, direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju).

Deca Jehovinih svedoka mete napada

• Dana 24. aprila, učiteljica u selu Bezvodnoe, u oblasti Kirov, ponižavala je dva učenika čija majka je Jehovin svedok. Svoje postupke je opravdala izjavom da su Jehovini svedoci zabranjeni u Rusiji.

• Direktor jedne škole u moskovskoj oblasti uručio je 17. maja pismeno upozorenje roditeljima osmogodišnjeg učenika koji je sa svojim drugom iz razreda razgovarao o Bogu. U tom upozorenju, u kom je najpre ukazano na presudu Vrhovnog suda, stajalo je da se u školi „zabranjuju sve aktivnosti koje se ne odnose na obrazovanje“. Direktor je pretio da će slučaj prijaviti policiji i da će „pokrenuti postupak da se učeniku obezbedi drugačiji vid školovanja“.

Svedocima onemogućena civilna služba

• Dana 28. aprila, Vojna regrutna komisija za gradove Čeboksari i Marposadskij odbila je molbu jednog Jehovinog svedoka za obavljanje civilne službe. Ta komisija je navela da su Jehovini svedoci „ekstremisti“ i da im zbog toga ne može biti odobrena civilna služba.

• Najmanje još dvojici Jehovinih svedoka je na sličan način odbijena molba za civilnu službu.

Filip Bramli, advokat Jehovinih svedoka, zapazio je kontradiktornost u stavu vlasti: „S jedne strane, vlasti ne odobravaju mladim Svedocima civilnu službu zato što su ’ekstremisti‘, a s druge strane, zahtevaju da ti ’ekstremisti‘ idu u vojsku. Da li je moguće da bi vlasti dozvolile ’ekstremistima‘ da budu u vojsci?“

Nasilje nad Jehovinim svedocima

• Dana 30. aprila, u Lutsinu, u moskovskoj oblasti, jedna osoba je do temelja spalila kuću porodice Jehovinih svedoka, kao i susednu kuću u kojoj su živeli njihovi ostareli roditelji. Pre nego što je izazvala požar, vređala je tu porodicu i njihovu religiju.

• Dana 24. maja, u Žešartu, u republici Komi, nekoliko osoba je izazvalo požar koji je znatno oštetio zgradu u kojoj su Jehovini svedoci održavali verske sastanke.

• Od 20. aprila 2017, kada je Vrhovni sud doneo presudu, demolirano je najmanje još devet objekata u kojima su Svedoci održavali sastanke.

• Dana 26. aprila, kada je jedan Jehovin svedok iz Belgoroda izašao iz kuće, prišao mu je jedan čovek koji je povikao: „Vi ste zabranjeni!“, a zatim ga pretukao.

• Dana 11. maja, grupa muškaraca prekinula je verski sastanak Jehovinih svedoka u Tjumenju i nepristojnim i uvredljivim rečima svima pretila batinama.

Svedoci otpušteni s posla

• Dana 15. maja, uprava hemijske industrije u Dorogobužu, u smolenskoj oblasti, otpustila je sve radnike koji su Jehovini svedoci. Uprava je navela da je od Federalne službe bezbednosti dobila naređenje da otpusti sve Svedoke jer „ekstremisti“ ne mogu da rade u toj fabrici.

• Od kada je Vrhovni sud doneo presudu, Svedocima je u najmanje još tri slučaja prećeno otkazom zato što pripadaju „ekstremističkoj“ organizaciji. U selu Jaškino, u oblasti Keremovo, policija je primoravala jednu Jehovinu svedokinju da otkrije informacije o drugim Svedocima. Policajci su rekli da je protivzakonito biti član zabranjene religije i Jehovine svedoke su uporedili sa teroristima islamske države.

Tokom poslednjih deset godina koje su prethodile presudi Vrhovnog suda, Jehovini svedoci u Rusiji bili su žrtve napada na njihovu versku slobodu iza kojih je stajala država. Njihova bezbednost je nakon donošenja presude pod još većim znakom pitanja. Ta presuda je Svedoke prikazala u lošem svetlu i ohrabrila je neke pojedince i predstavnike vlasti da im i dalje nanose štetu, baš kao što navedeni primeri i pokazuju. Jehovini svedoci širom sveta veoma su zabrinuti šta će biti s njihovim suvernicima u Rusiji ako Apelaciono veće Vrhovnog suda potvrdi presudu, čije je razmatranje zakazano za 17. jul 2017.

Gospodin Bramli kaže: „Do sada nije iznet nijedan dokaz da su Jehovini svedoci makar izdaleka povezani sa ekstremizmom. Progonstvo koje su do sada pretrpeli ne može se opravdati optužbom da navodno predstavljaju opasnost za društvo. Rusija mora da preispita svoje postupke prema Jehovinim svedocima u svetlu svog ustava i međunarodnih sporazuma koji garantuju versku slobodu.“