Kao što je već rečeno u vestima od 12. maja 2023. na sajtu jw.org, usled sukoba između dve zaraćene frakcije u Kartumu, glavnom gradu Sudana, na hiljade ljudi je poginulo ili je povređeno. Neka naša braća i sestre koji su živeli u Kartumu ili nedaleko od njega odlučili su da pobegnu odatle. Dok su bežali, snagu i ohrabrenje im je davala duhovna hrana od Jehovine organizacije.

Primera radi, nekoliko dana nakon izbijanja sukoba, 23-godišnja pionirka Ajuja iz Kartuma prisustvovala je sastanku održanom preko video-veze na kom se razmatrao članak iz Stražarske kule s temom „Budite trezveni i na oprezu!“ Ona kaže: „Članak me je podsetio da sve što se dešava oko mene jeste ispunjenje biblijskih proročanstava. Ta misao mi je toliko značila u tom momentu! Baš sam se ohrabrila.“ Kako se stanje pogoršavalo, Ajuja je odlučila da napusti grad. Ona kaže: „Dok sam putovala, slušala sam naše savremene pesme i druge audio-snimke. To me je umirivalo. Molila sam se Jehovi da me čuva na putu.“ Ajuja je bezbedno stigla u Kasalu, gde su je braća i sestre srdačno primili.

Dvadesetčetvorogodišnji starešina i pionir Eli iz El Hadž Jusifa, koji se nalazi nedaleko od Kartuma, pobegao je oko 330 kilometara odatle, u grad Kosti. Dočekali su ga braća i sestre i obezbedili mu hranu i smeštaj. Eli se priseća da su mu u toj sedmici mnogo značili dnevni citati. Na primer, Psalam 91:2 ga je podsetio da mu Jehova mora biti utočište i tvrđava. Eli kaže: „U ovom svetu nigde nema pravog mira i od političkih i vojnih vođa ne možemo očekivati rešenje. Jedina nada nam je Božje Kraljevstvo, koje će ostvariti sve čemu se nadamo.“

Tija i njegova žena Džulija su pioniri iz Omdurmana, koji se takođe nalazi blizu Kartuma. Kako su se sukobi zaoštravali, setili su se nedavnog članka iz Stražarske kule koji je podstakao hrišćane da ne oklevaju da sprovedu u delo odluku koju donesu. Pošto su videli da se uslovi u gradu pogoršavaju, Tija i Džulija su shvatili da bi za njih bilo najbolje da pobegnu iz grada i to su brzo i uradili. Bezbedno su stigli na cilj i tamo su ih srdačno dočekala braća i sestre. Tija i Džulija su bili veoma zahvalni na informacijama iz Stražarske kule. Džulija kaže: „Ponosni smo što pripadamo ovoj divnoj organizaciji u kojoj vlada ljubav. Živa je istina da Jehovina ruka nije kratka pa da ne može spasti.“

Sva braća i sestre koje smo spomenuli odmah su nastavili sa svojim duhovnim aktivnostima tamo gde su došli. Dakle, bili su aktivni na sastancima i u službi i čak su započinjali biblijske kurseve. Sve te duhovne aktivnosti, kao i to što su se zbližili sa braćom i sestrama u novim skupštinama, ulilo im je stabilnost i radost.

Jako je ohrabrujuće videti kako naša braća i sestre u Sudanu traže utehu i nadu od Jehove i u Bibliji (Rimljanima 15:4, 5).