Kʼáatchiʼob ku beetaʼal

Le Kiliʼich Tsʼíiboʼoboʼ ku chʼaʼachiʼitkoʼob u «juʼunil j-tiʼibil bej (libro de Jasar)» yéetel «u tsʼíibil juʼunil u baʼateloʼob Yuumtsil» (Jos. 10:13; Núm. 21:14). Baʼaleʼ, mix upʼéel tiʼ letiʼob táakbesaʼaboʼob ichil le Bibliaoʼ. ¿Dios wa beet u tsʼíibtaʼaloʼob, baʼaleʼ saʼatoʼob?

Mix baʼal eʼesik wa Dios beet u tsʼíibtaʼal le kaʼapʼéel libroʼobaʼ. Le máaxoʼob tsʼíibt le Bibliaoʼ yaʼab utéenel tu chʼaʼachiʼitoʼob uláakʼ tsʼíiboʼob. Yaan jujumpʼéel tiʼ letiʼobeʼ, maʼ xaaneʼ táakaʼanoʼob ichil le Bibliaoʼ, baʼaleʼ le bix u chʼaʼachiʼitaʼaloʼoboʼ maʼ bey kʼaj óolaʼaniloʼob bejlaʼeʼ. Jeʼex 1 Crónicas 29:29 ku chʼaʼachiʼitik le baʼax «tsʼíibtaʼan tumen [profeta] Samuel, yéetel Natán», ku yaʼalik xaneʼ le baʼaxoʼob tsʼaʼab u yil Gadoʼ tiaʼan «tu juʼuniloʼob u tsʼíibtaʼal baʼaxoʼob ku yúuchul». Le óoxpʼéel tsʼíiboʼobaʼ maʼ xaaneʼ táan u tʼaan tiʼ le libroʼob k-kʼaj óoloʼob bejlaʼa bey 1 Samuel yéetel 2 Samuel, wa maʼ xaan xaneʼ u libroi Jueces.

Yaan kʼiin xaneʼ, ku chʼaʼachiʼitaʼal jujumpʼéel tsʼíiboʼob óoliʼ bey jeʼex u kʼaabaʼ jujumpʼéel libroʼob tiʼ le Bibliaoʼ, baʼaleʼ maʼ táakaʼanoʼob ichiliʼ. Jujumpʼéel tiʼ letiʼobeʼ letiʼ leloʼobaʼ: «u tsʼíibil juʼuniloʼob u [reyiloʼob Judá]», «u tsʼíibiloʼob u [reyiloʼob] Judá yéetel Israel», «u juʼuniloʼob u kuxtal u [reyiloʼob] Israel» yéetel «u juʼuniloʼob u [reyiloʼob] Israel yéetel Judá». Kex óoliʼ bey u kʼaabaʼob jeʼex 1 Reyes yéetel 2 Reyeseʼ, le kampʼéel tsʼíiboʼobaʼ maʼ Dios beet u tsʼíibtaʼaliʼ yéetel maʼ táakaʼanoʼob ichil le Bibliaoʼ (1 Rey. 14:29; 2 Cró. 16:11; 20:34; 27:7). Maʼ xaaneʼ le tsʼíiboʼobaʼ chéen jujumpʼéel libroʼob ku tʼaanoʼob tiʼ baʼaxoʼob uchaʼan tiʼ u kaajil Israel le ka tu tsʼíibtaj u libro Jeremías yéetel Esdras.

Le libroʼob tu chʼaʼachiʼitaj wa tu xakʼaltaj jujuntúul tiʼ le máaxoʼob tsʼíibt le Bibliaoʼ, maʼ Dios beetmai u tsʼíibtaʼaliʼ. Jeʼex tu libroi Ester 10:2, ku chʼaʼachiʼitik «u juʼunil tuʼux ku tsʼíibtaʼal tuláakal baʼaxoʼob ku yúuchul tu [reinoi] Media yéetel Persia». Lucas xaneʼ, tu káajbal u Evangelioeʼ tu yaʼalaj: «Tsʼoʼok in láaj [xakʼaltik] yéetel jaaj óolal tu yáax chuun», lelaʼ ku yeʼesikeʼ yanchaj u xakʼlik uláakʼ tsʼíiboʼob utiaʼal u tʼaan tiʼ u chʼiʼilankabil Jesús (Luc. 1:3; 3:23-38). Le Evangelio tu tsʼíibtoʼ maʼ tu páajtal k-aʼalik wa maʼ tiʼ Dios u taal chéen tumen tu xakʼaltaj uláakʼ tsʼíiboʼobiʼ.

Le libroʼob, «u juʼunil j-tiʼibil bej» yéetel «u tsʼíibil juʼunil u baʼateloʼob Yuumtsil[oʼ]», maʼ Dios beet u tsʼíibtaʼaloʼobiʼ. Le oʼolaleʼ, maʼ tu kanáantaj utiaʼal maʼ u saʼatloʼobiʼ. Le máaxoʼob jach xakʼaltik u tʼaaniloʼob le Bibliaoʼ ku yaʼalikoʼobeʼ le úuchben tsʼíiboʼobaʼ ku tʼaanoʼob kaʼach tiʼ le baʼateloʼob anchajoʼob tiʼ Israel yéetel le máaxoʼob pʼekmiloʼoboʼ (2 Sam. 1:17-27). Upʼéel enciclopedia tiʼ le Bibliaoʼ ku yaʼalikeʼ maʼ xaaneʼ «u libroi poesíaʼob yéetel kʼaayoʼob beetaʼan tumen le israelitaʼob ken ganartaʼak upʼéel baʼateʼel wa chéen uláakʼ jatsʼuts kʼaayoʼob suukaʼan u beetaʼal kaʼachi». Tak le máaxoʼob tsʼaʼab u yiloʼob tumen Jéeoba baʼax ku taal u kʼiinoʼ yaan baʼax tu tsʼíibtoʼob maʼ táakbesaʼab ichil le Bibliaoʼ. Le baʼaxoʼob tu yéeyaj Jéeoba ka tsʼíibtaʼak ichil le Bibliaoʼ «maʼalob [...] utiaʼal kaʼansaj, utiaʼal kʼeyaj, utiaʼal tojkinaj yéetel utiaʼal tsolxikin tiʼ jumpʼéel toj kuxtal» (2 Tim. 3:16; 2 Cró. 9:29; 12:15; 13:22).

Jeʼex túun k-ilkoʼ yaan tiʼ le libroʼob ku chʼaʼachiʼitaʼaloʼob ichil le Bibliaoʼ maʼ Jéeoba beet u tsʼíibtaʼaloʼobiʼ. U Tʼaan Jéeobaeʼ chéen letiʼe baʼaxoʼob yaan ichil le Bibliaoʼ, le tsʼíiboʼobaʼ «mix bikʼin bíin xuʼuluk[oʼob]» (Isa. 40:8). Le baʼaxoʼob tu tukultaj u táakbesik Jéeoba ichil le 66 libroʼob tiʼ le Bibliaoʼ chéen letiʼe baʼax kʼaʼabéet tiʼ cada utúul tiʼ toʼon utiaʼal «ka utsil chúukaʼanchajak yéetel [nuʼukaʼanchajak] utiaʼal u beetik tuláakal u jejeláasil maʼalob meyajoʼob» (2 Tim. 3:16, 17).