Maʼ unaj k-ookol mix k-tuus jeʼex u beetik u maasiloʼ

LE OOKOL yéetel le tuusoʼ bey jeʼex le iikʼoʼ, tumen tuláakal tuʼux yaan. Yaʼab máakeʼ ku tuus, jach koʼoj u koonol, ku yookol yéetel maʼatech u boʼotik u pʼaax, tsʼoʼoleʼ ku tsikbaltik yéetel kiʼimak óolal le baʼaxoʼob maʼ maʼalobtak ku beetkoʼ. Bejlaʼeʼ yaʼab baʼaloʼob jeʼel u biskoʼon k-beet baʼax maʼ maʼalobeʼ. ¿Baʼax jeʼel u yáantkoʼon utiaʼal maʼ k-beetik xan beyoʼ? Koʼoneʼex ilik óoxpʼéel baʼax jeʼel u yáantkoʼoneʼ: k-chʼaʼik saajkil tiʼ Jéeoba, k-kaʼansik k-conciencia yéetel u kiʼimaktal k-óol yéetel baʼaxoʼob yaantoʼon.

Maʼalob saajkilil tiʼ Jéeoba

Profeta Isaíaseʼ ku yaʼalik: «Tumen Yuumtsileʼ letiʼ k-pʼis óol letiʼ bíin aʼalik bix bíin kuxlakoʼon, letiʼ [k-rey], letiʼ xan bíin [salvartikoʼon]» (Isa. 33:23). Ken tuukulnakoʼon tiʼ le nojoch páajtalil yaan tiʼ Diosoʼ k-sajaktal k-beet baʼax maʼ uts tu tʼaaniʼ, lelaʼ jeʼel u yáantkoʼon utiaʼal maʼ k-beetik baʼax maʼ maʼalob jeʼex u beetik u maasiloʼ. Le oʼolal Proverbios 16:6 ku yaʼalikeʼ «yéetel u tsikik wíinik Yuumtsileʼ, ku náachtal tiʼ le kʼaasoʼ». Baʼaleʼ lelaʼ maʼ u kʼáat u yaʼal wa saajkoʼon k-castigartaʼal tumen juntúul Dios jach séeb u kʼuuxiliʼ, baʼaxeʼ saajkoʼon maʼ k-beetik baʼax uts tu tʼaan, tumen k-ojel le baʼax ku yaʼalikoʼ utiaʼal k-utsil (1 Ped. 3:12).

Koʼox ilik junpʼéel baʼax eʼesik u yutsil u chʼaʼik máak saajkil tiʼ Dios. Ricardo yéetel Fernanda, u yataneʼ, tu cobrartoʼob 700 dólares tiʼ junpʼéel banco. * Fernandaeʼ maʼ tu xokaj le taakʼinoʼ, chéen tu tsʼáaj ichil u bulto, ka tsʼoʼok u boʼoloʼobeʼ suunajoʼob tu yotochoʼob. Ka kʼuchoʼobeʼ tu yiloʼobeʼ láayliʼ óoliʼ chúukaʼan le bukaʼaj taakʼin tu jóoʼsoʼoboʼ, ka tu tukloʼob: «Le koʼolel tsʼáatoʼon le taakʼinoʼ, tu tsʼáajtoʼon u maasil». Kex máan tu tuukuloʼob u pʼáataltiʼob, tumen yaan uláakʼ baʼaxoʼob kʼaʼabéet u boʼotkoʼobeʼ, maʼ tu beetoʼobiʼ. ¿Baʼax áantoʼob utiaʼal maʼ u pʼáataltiʼob? Ricardoeʼ ku yaʼalik: «T-kʼáataj tiʼ Jéeoba ka u yáantoʼon k-beet baʼax maʼalob. K-kʼáat lúubul utsil tiʼ yéetel k-kʼáat k-beet baʼax ku yaʼalik Proverbios 27:11. Le oʼolal t-chʼaʼtuklaj k-sutik le taakʼinoʼ».

Junpʼéel conciencia nuʼuktaʼan tumen le Bibliaoʼ

Wa k-kʼáat k-kaʼans maʼalob k-concienciaeʼ, unaj k-xokik le Bibliaoʼ yéetel k-beetik baʼax ku yaʼalik. «U tʼaan Jajal Dioseʼ kuxaʼan yéetel yaan u páajtalil», le oʼolal jeʼel u kanáantik k-tuukul yéetel k-puksiʼikʼaleʼ. Yéetel jeʼel u yáantkoʼon «xíimbal maʼalob tiʼ tuláakal baʼa[leʼ]» (Heb. 4:12; 13:18).

Lelaʼ bey úuchik tiʼ João. Ocho jaʼaboʼob táanil tiʼ u káajal u xokik le Bibliaoʼ bin kajtal táanxel kaajil utiaʼal maʼ u boʼotik 5,000 dólares u pʼaxmaj. Baʼaleʼ ka káaj u kaanbal tiʼ le Bibliaoʼ, chiʼichnakchaj u conciencia yoʼolal le baʼax u beetmoʼ, ka bin tʼaan yéetel le máax u pʼaxmaj utiaʼal u yaʼaliktiʼ yaan u boʼotkoʼ. Baʼaleʼ tumen chéen junpʼíit ku náajaltik João utiaʼal u tsʼáaik baʼax kʼaʼabéet tiʼ u yatan yéetel kantúul u paalaleʼ, le máax u pʼaxmoʼ tu yóotaj ka boʼotaʼaktiʼ jujunpʼíitil cada mes.

U yutsil u kiʼimaktal k-óol chéen yéetel baʼaxoʼob yaantoʼon

Pabloeʼ ku yaʼalik: «Le [fejoʼ] junpʼéel nojoch náajal baʼaleʼ utiaʼal le máax kiʼimak  u yóol yéetel le baʼax yaantiʼoʼ. Tumen [...] wa yaantoʼon janal yéetel nookʼeʼ, yéetel leloʼ unaj u kiʼimaktal k-óol» (1 Tim. 6:6-8). Wa k-chʼaʼik en cuentail le baʼax tu yaʼaloʼ, maʼ ken k-beet meyajoʼob yéetel uláakʼ baʼaloʼob maʼ jach maʼalobtak chéen utiaʼal k-séeb ayikʼaltaliʼ (Pro. 28:20). Le baʼax tu yaʼalaj Pablooʼ ku yáantkoʼon xan k-tsʼáa táanil u Reino Dios ichil k-kuxtal, tumen k-ojel k-Taata yaan teʼ kaʼanoʼ yaan u tsʼáaik tuláakal baʼax kʼaʼabéettoʼon (Mat. 6:25-34).

Maʼ u tuʼubultoʼoneʼ jach séeb jeʼel k-tuʼusul «tumen le ayikʼaliloʼ» (Mat. 13:22). Tsʼoʼoleʼ jeʼel u taasiktoʼon yaʼab talamiloʼobeʼ. Kʼaʼajaktoʼon le baʼax úuch tiʼ Acanoʼ. Kex tsʼoʼok u yilik bix úuchik u kʼáat máan le israelitaʼob tu áalkab jaʼil le Jordanoʼ, tu yoklaj plata, oro yéetel junpʼéel jatsʼuts nookʼ tu kaajil Jericó, tumen jach tu tsʼíiboltaj ka yanaktiʼ ayikʼaliloʼob. Yoʼolal le baʼax tu beetoʼ kíimi (Jos. 7:1, 20-26). Le oʼolal ka taal Jesús way Luʼumeʼ tu yaʼalaj: «kanáantabaʼex tiʼ u tsʼíiboltaʼal ayikʼalil» (Luc. 12:15).

Unaj k-aʼalik u jaajil tuʼux k-meyaj

Koʼox ilik jujunpʼéel baʼaloʼob jeʼel u beetik k-tuus wa k-ookoleʼ. Juntúul máax ku beetik baʼax maʼalobeʼ maʼatech «u yookol», kex bey u beetik u maasiloʼ (Tito 2:9, 10). Koʼox ilik baʼax tu beetaj Jurandir, letiʼeʼ ku meyaj kaʼach tiʼ le gobiernooʼ. U yéet meyajoʼobeʼ ku muchʼkubaʼob yéetel le máax nuʼuktikoʼob utiaʼal u yaʼalikoʼob tu xupoʼob u maasil tiʼ le bukaʼaj tu tojoltaj le viajeʼob tu beetoʼob yoʼolal le meyaj ku beetkoʼoboʼ. Baʼaleʼ Jurandireʼ ku yaʼalik chéen le bajux tu xupoʼ. Le oʼolaleʼ aʼalaʼab baʼal tiʼ tumen le máax nuʼuktikoʼoboʼ yéetel xuʼul u túuxtaʼal meyaj táanxelil. Baʼaleʼ ka máan kʼiineʼ xakʼaltaʼab tuʼux ku tsʼoʼokol le taakʼinoʼ, ka ilaʼabeʼ maʼalob le baʼax ku beetik kaʼach Jurandiroʼ ka tsʼaʼab junpʼéel meyaj maas maʼalob tiʼ.

Beoraaʼ tuukulnakoʼon tiʼ baʼax úuch tiʼ André. Ka aʼalaʼabtiʼ tumen u patrón ka u cobrart kaʼatéen tiʼ le máakoʼob le bajux unaj u boʼotkoʼoboʼ letiʼeʼ tu kʼáataj áantaj tiʼ Jéeoba utiaʼal u beetik baʼax ku yaʼalik le Bibliaoʼ (Sal. 145:18-20). Tsʼoʼoleʼ ka tu yaʼalaj tiʼ u patrón baʼaxten maʼ tu páajtal u beetik. Tumen maʼ tu kʼexaj u tuukul u patroneʼ, tu chʼaʼtuklaj u pʼatik le meyaj kex jach maʼalob u náajal kaʼachoʼ. Baʼaleʼ ka máan junpʼéel jaʼabeʼ, tʼaʼan tumen u patrón utiaʼal ka suunak meyaj tu yéetel, tu yaʼalajtiʼ maʼatan u cobrartaʼal u maasil tiʼ le bukaʼaj unaj u boʼotik le máakoʼoboʼ. Andreeʼ tu yóotaj biniʼ, ka tsʼoʼokeʼ tsʼaʼab u nuʼukt le meyajoʼ.

Unaj k-boʼotik k-pʼaax

Pabloeʼ tu yaʼalaj tiʼ le sukuʼunoʼoboʼ: «Maʼ a pʼaxkeʼex mix baʼal tiʼ mix máak» (Rom. 13:8). Wa k-tuklik maʼ kʼaʼabéet k-sutik le taakʼin  k-majáantmaj tiʼ le máax tsʼáatoʼon tumen k-ilik maʼalob yanil yéetel maʼ kʼaʼabéet tiʼeʼ, unaj u kʼaʼajaltoʼoneʼ le Bibliaoʼ ku yaʼalikeʼ «le loolob máakoʼoboʼ maʼatech u sutkoʼob u majanoʼob» (Sal. 37:21).

Baʼaleʼ ¿kux túun wa ku jáan úuchul wa baʼax le oʼolal maʼ tu páajtal k-jáan boʼotik k-pʼaax? (Ecl. 9:11.) Lelaʼ bey úuchik tiʼ Francisco. Tumen kʼaʼabéet u boʼotik junpʼéel creditoeʼ, tu kʼáataj u majáant 7,000 dólares tiʼ Alfredo, baʼaleʼ maʼ bin utsil tiʼ u negocioiʼ, le oʼolaleʼ maʼ béeychaj u boʼotik teʼ kʼiin u yaʼalmoʼ. Baʼaleʼ bin tʼaan yéetel Alfredo utiaʼal u yaʼaliktiʼ baʼax úuchi, letiʼ túuneʼ tu yóotaj ka boʼotaʼak jujunpʼíitil tiʼ.

Maʼ k-tsʼáaik naʼatbil yaanal baʼal yéetel le baʼaxoʼob k-beetkoʼ

Toʼoneʼ maʼ k-kʼáat k-beet le baʼax tu beetaj Ananías yéetel Safiraoʼ. Letiʼobeʼ tu konoʼob junpʼéel terrenoeʼ ka tu bisoʼob u jaats u tojol tiʼ le apostoloʼoboʼ ka tu yaʼaloʼobeʼ letiʼe bajux tu koniloʼoboʼ. ¿Baʼaxten tu beetoʼob beyoʼ? Tumen u kʼáat u yeʼesoʼob jach táaj utsoʼob. Baʼaleʼ le kiliʼich muukʼoʼ tu yeʼesaj tiʼ apóstol Pedro maʼ jaaj le baʼax tu yaʼaloʼoboʼ. Le oʼolal Jéeobaeʼ tu beetaj u kíimil tu kaʼatúulal (Hch. 5:1-11).

Le máaxoʼob tsʼíibt le Bibliaoʼ maʼ tu beetoʼob jeʼex Ananías yéetel Safiraeʼ, tumen tu yaʼaloʼob u jaajil jach jeʼex úuchikoʼ. Jeʼex Moiseseʼ tu yaʼalaj baʼax oʼolal maʼ chaʼab u yokol teʼ Luʼum Aʼalaʼan u Tsʼaʼabaloʼ (Núm. 20:7-13). Jonás xaneʼ tu yaʼalaj le baʼax maʼ maʼalob tu beetaj táanil tiʼ u bin kʼaʼaytaj tu kaajil Niniveoʼ bey xan le ka tsʼoʼokoʼ (Jon. 1:1-3; 4:1-3).

K-ojel maʼ chéen chʼaʼabil u yaʼalik máak u jaajiliʼ, lelaʼ maases wa jeʼel u taasik talamileʼ. Lelaʼ bey úuchik tiʼ Nathalia, 14 jaʼaboʼob yaantiʼ. Ka joʼopʼ u yilik u examen tsʼoʼok u kʼaʼamal tumen u profesoreʼ, tu yileʼ kʼaʼam maʼalobil junpʼéel maʼ maʼalob u beetmil kaʼachi. Kex u yojel yaan u yéemel u calificacioneʼ, bin u yaʼaltiʼ. Letiʼeʼ ku yaʼalik: «In taataʼobeʼ u kaʼansmoʼobten desde tin chichnil ka in waʼal u jaajil utiaʼal in pʼáatal maʼalobil tu táan Jéeoba. Wa maʼ in waʼalik kaʼacheʼ, yaan u chiʼichnakkúuntiken in conciencia». Le profesoroʼ jach maʼalob úuchik u yilik le baʼax tu beetaj Nathaliaoʼ.

K-aʼalik u jaajileʼ ku nojbeʼenkúuntik Jéeoba

Giselle, 17 jaʼaboʼob yaantiʼeʼ, tu kaxtaj junpʼéel billetera tuʼux ku xook, ichileʼ yaan juʼunoʼob jach kʼaʼabéetoʼobiʼ yéetel 35 dólares, letiʼeʼ tu chʼaʼtuklaj u tʼaan yéetel le máax nuʼuktik le escuela utiaʼal ka suʼutuk tiʼ u yuumiloʼ. Junpʼéel mes tsʼoʼokokeʼ, le subdirectoroʼ tu xokaj junpʼéel carta tu táan u yéet xookoʼob utiaʼal u yaʼalik jach maʼalob le baʼax tu beetaj le x-chʼúupaloʼ yéetel tu yaʼalaj jach maʼalob le kaʼansaj tsʼaʼantiʼ ichil u yotochoʼ. Jeʼex túun k-ilkoʼ tu nojbeʼenkúuntaj Jéeoba yéetel le baʼax tu beetoʼ (Mat. 5:14-16).

U jaajileʼ maʼ chéen chʼaʼabil u beetaʼal baʼax maʼalobiʼ, tumen kuxaʼanoʼon ichil máakoʼob tsʼuʼutoʼob, u yaabiltmoʼob taakʼin, j-kaʼanal ichoʼob yéetel maʼ chúukaʼan u yaabilajoʼob tiʼ mix máakiʼ (2 Tim. 3:2). Baʼaleʼ wa k-sajaktal k-beet baʼax maʼ uts tu tʼaan Dios, wa k-kaʼansik k-conciencia yéetel le baʼax ku yaʼalik le Biblia yéetel wa ku kiʼimaktal k-óol chéen yéetel le baʼaxoʼob yaantoʼonoʼ, maas chéen chʼaʼabil kun chúukpajal k-óol k-beet baʼax uts tu tʼaan Dios teʼ yóokʼol kaab jach tsʼoʼok u kʼastalaʼ. Beyoʼ yaan k-maas bisikba yéetel Dios, tumen letiʼeʼ «ku beetik baʼax toj» yéetel «ku yaabiltik xan baʼax toj» (Sal. 11:7).

[Tsolajiloʼob]

[U tsolajil le oochel teʼ táan juʼun 7]

U sajaktal máak u beet baʼax maʼ uts tu tʼaan Jéeobaeʼ ku yáantaj utiaʼal u beetik baʼax maʼalob

[U tsolajil le oochel teʼ táan juʼun 8]

K-aʼalik u jaajileʼ ku nojbeʼenkúuntik Jéeoba